Nalazite se trenutno ovde:


*
MS Tim



    D O B R O D O S L I    ! ! !





Poučne priče

Autor (Pročitano 1464 puta)

0 Članovi i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

Odg: Poučne priče
« Odgovor #20 poslato: 12 Avgust 2019, 12:51:04 »
 

Van mreže Искушеник

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 153
  • -Pohvaljen: 4213
  • Global Moderator
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 1172
    Poruke
  • Слава Отцу и Сыну и Святому Духу !
Патријарх Павле: Како свађе утичу на наше срце



https://www.carsa.rs/wp-content/uploads/2015/03/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5.jpg
Poučne priče




    Једном је учитељ питао своје ученике:

    „Зашто људи вичу кад су љути?“

    Ученици су размишљали неко време:

    „Зато што изгубимо стрпљење – зато вичемо“ – рече један

    “ Али, зашто би викао ако је особа поред тебе?“ – пита учитељ

    „Зар није могуће говорити тихо и лагано?“

    Ученици су давали неке одговоре, али ни један није задовољавао учитеља.

    На послетку је објаснио:

    „Када су две особе у свађи, љутите, њихова срца се јако удаље. Зато морају викати једно на другога, да њихов крик премости удаљеност и да се могу чути. Што су љући, гласније морају викати, јер је удаљеност међу њима све већа.“

    „Шта се догоди када се две особе заволе?

    Не вичу један на другога, већ говоре тихо и нежно. Зашто? Њихова срца су веома близу. Удаљеност међу њима је веома мала.

    „А шта се догоди када се још више заволе?

    Не говоре. Само шапућу и још више се зближују у својој љубави.. Коначно, не требају више ни шапат. Само се гледају и то је све. Такве су две душе које се воле.“

    Онда је рекао:

    „Када се свађате, немојте дозволити да се ваша срца удаље, не изговарајте речи које би вас могле још више удаљити, јер ће доће дан кад ће удаљеност бити тако велика, да више никад неће бити пута назад“
 


Odg: Poučne priče
« Odgovor #21 poslato: 20 Avgust 2019, 16:39:51 »
 

Van mreže Alhemičar

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 560
  • -Pohvaljen: 3367
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 236
    Poruke
  • Carpe Diem
Priča o izgubljenoj lutki


I ljubavi koja pronalazi put…

Priča kaže kako je Franz Kafka u parku kojim je svakodnevno šetao sreo djevojčicu koja je neutješno plakala zbog izgubljene lutke. Ponudio joj je pomoći potražiti lutku i dogovorio susret sa njom sutradan na istom mjestu. Obzirom da lutku nije našao, sastavio je pismo u lutkino ime i predao ga djevojčici.
U pismu je pisalo: “Molim te, ne žali za mnom. Krenuh na put da vidim svijeta. Pisat ću ti
o svojim dogodovštinama.”
Bilo je ovo prvo u nizu pisama. Kad god bi se susreo sa djevojčicom, Kafka joj je čitao ova pažljivo osmišljena pisma o izmišljenim avanturama njene voljene lutke. Djevojčici je to pružalo utjehu.
Kada je susretima došao kraj, Kafka je djevojčici donio novu lutku. Ona, naravno, nije bila ni slična izgubljenoj. Uz lutku je bila poruka na kojoj je pisalo: “Putovanja su me izmijenila…”

Mnogo godina kasnije, sada već odrasla djevojka, našla je skriveno pismo u lutki.
Sažetak tog pisma bi glasio: „Sve što voliš jednoga ćeš dana izgubiti, ali na kraju ljubav se vrati u nekom drugom (ob)liku.“
Ništa nije nemoguće za onoga ko ima volju pokušati
 

Odg: Poučne priče
« Odgovor #22 poslato: 25 Avgust 2019, 20:29:19 »
 

Van mreže Искушеник

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 153
  • -Pohvaljen: 4213
  • Global Moderator
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 1172
    Poruke
  • Слава Отцу и Сыну и Святому Духу !
“И СВЕ ТО СТАНЕ У ТВОЈЕ МАЛО ОКО“

 Поучна прича о сумњичавом човеку и монаху






Неки човек дође монаху и упита га: „Како могу да поверујем у то да од обичног хлеба и вина постају Исусово тело и крв?“

Монах му одговори: „Ако већ твоје тело, које се храни хлебом и вином то вино претвара у месо и крв, зашто то исто што је теби могуће не би било могуће и Господу, који је као твој Спаситељ сигурно моћнији од твога тела?“

„Па, добро“, рече човек, „а како може у тако маленој нафори да буде присутан читав Исус Христ?“

Монах му поново одговори питањем: „Крајолик који је пред тобом, видиш ли?“

„Видим“, потврди човек.

„Ето“, настави монах, „и река, и долина, и брдо и стабла пред тобом, све је то тако велико, а твоје око је малено. Па ипак све то стане у твоје малено око.“

„Још једно бих волео да знам: Како може један исти Христ у исто време бити присутан у стотинама и хиљадама нафора овде и широм света?“

Монах узе огледало и даде човеку да се огледа: „Колико особа видиш?“ упита.
„Само једну, себе!“ одговори човек.

Тада монах испусти огледало на под и оно се разби у десетине и стотине комадића. Затим рече човеку: „Погледај доле, колико сада ликова видиш?“

„Заиста, заиста видим на десетине и стотине ликова”, одговори човек.
Након тога је заћутао и ништа више није питао.



преузето са: duhovnaoaza.wordpress.com
 

Odg: Poučne priče
« Odgovor #23 poslato: 26 Avgust 2019, 18:38:12 »
 

Na mreži Бодин

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 413
  • -Pohvaljen: 66953
  • Global Moderator
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 2777
    Poruke
  • "Sliko me je paparaco dok sam jezikom palaco"


КАД ЋЕ ВИШЕ ДАТИ

- Милице, тако ти Бога, кад ћеш већ једном дати? - упита Мило Перов своју комшиницу.
Милицу обли румен и ништа не одговори.
Други дан, Мило опет на врата, и упита исто.
Милица опет ништа не одговори, али истог дана рече Раку, свом мужу, шта је Мило пита.
- Види, види, галијота - Рако се накостријеши и рече Милици да ће он, кад Мило опет дође, стајати иза врата.
- Милице, тако ти Бога, кад ћеш већ једном дати - Мило бану и по трећи пут. Е, да знаш, да ја више не могу чекати.
- А што то да дам, мој добри комшија? - упита Милица.
- Да даш, јадна не била, оне работе свом Раку, да више не облијеће, ко пастув, око моје жене!

Чедо Баћовић - ЉУБАВНИ ЖИВОТ ЦРНОГОРКЕ

Biblioteka foruma MegaSrbija
 

Odg: Poučne priče
« Odgovor #24 poslato: 05 Septembar 2019, 23:36:31 »
 

Van mreže Copi

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 4237
  • -Pohvaljen: 54505
  • Root Admin
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 3212
    Poruke
Šta je prava sreća i bogatstvo

https://usn.co.ba/wp-content/uploads/2018/12/fff.jpg
Poučne priče


Bio jednom jedan dečak, čija je porodica bila veoma bogata. Jednog dana njegov otac ga je odveo na put do jednog siromašnog sela. Cilj putovanja bio je da pokaže svom sinu, kako žive siromašni ljudi, kako bi on kada poreste umeo da ceni svoje bogatstvo. Tako su stigli na do sela, na jednu farmu, kod jedne veoma siromašne porodice. Oni tamo provedu nekoliko dana i na povratku, otac je upitao svog sina , da li mu se svidelo putovanje.

"O, bilo je sjajno, tata " - dečak je odgovorio. " Da li si primetio, kako siromašni ljudi žive? " . " Da, jesam ", - rekao je dečak. Otac je zamolio sina da mu ispriča svoje utiske sa njihovog putovanja".

"Pa mi, - počeo je dečak, imamo samo jedanog psa, a oni imaju četiri. U našem vrtu se nalazi bazen, dok oni imaju reku , koja nema kraja. Imamo skupe lampione, ali oni noću imaju zvezde iznad svojih glava. Mi imamo samo mali komad zemlje, dok oni imaju beskrajna polja . Mi moramo kupovati hranu, a kod njih ona raste. Imamo veliku ogradu za zaštitu naše imovine, njima to ne treba, jer imaju prijatelje da ih štite."

Otac je bio zapanjen, nije mogao da kaže ni reč.

Onda je dečak dodao : "Hvala ti, tata, što si me doveo da vidim koliko smo mi siromašni."

Ova priča pokazuje da se pravo bogatstvo, kao i prava sreća ne meri materijalnim stvarima. Ljubav, prijateljstvo i sloboda su daleko vredniji.

Za obnovu linkova posaljite mi privatnu poruku :)

Ne brisite moje teme i teme od MGB
 

Odg: Poučne priče
« Odgovor #25 poslato: 14 Oktobar 2019, 23:21:44 »
 

Van mreže Copi

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 4237
  • -Pohvaljen: 54505
  • Root Admin
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 3212
    Poruke


PRIČA JEDNE UČITELjICE

Zvala se gospođa Nada. Prvog dana školske godine u petom razredu svojim učenicima ispričala je jednu laž. Poput većine učiteljica rekla je deci da ih sve podjednako voli. Ali to je nemoguće jer je u prvom redu za klupom na svom mestu sedeo dečak, po imenu Marko.

Gospođa Nada je promatrala Marka prethodne godine i primetila da se retko igra sa ostalom decom, odeća mu je neuredna i da se ne kupa redovno. Marko je takođe znao biti neugodan. Došlo je do toga da je gospođa Nada zaista uživala da piše velike masne jedinice crvenom hemijskom olovkom na njegovim zadacima. U školi gde je gospođa Nada predavala, nastavnik je na kraju godine bio dužan da pre nego što napiše svoje mišljenje o svakom učeniku, pročita mišljenja ostalih nastavnika od prethodnih godina. Gospođa Nada je ostavila Markov izveštaj za kraj. Kada ga je pročitala doživela je veliko iznenađenje.


U prvom razredu, za Marka je pisalo, „Marko je bistro dete i uvek se smeje. Uredan je i lepo vaspitan. Pravo je zadovoljstvo poznavati ga“.

U drugom razredu, „Marko je odličan učenik, svi ga vole, ali ima problema kod kuće jer mu je majka neizlečivo bolesna“.

U trećem razredu, „Teško je podneo smrt svoje majke. Trudi se koliko može, ali njegov otac uopšte ne obraća pažnju i ako se nešto ne promeni, to će se loše odraziti po njega“.


U četvrtom razredu, „Marko se povukao u sebe i ne pokazuje interes za školu. Nema mnogo prijatelja i ponekad spava na času“.

Gospođa Nada je sada shvatila u čemu je problem i postidela se. Još joj je gore bilo kada su joj učenici doneli božićne poklone umotane u ukrasne papire, svi osim Marka koji je svoj poklon doneo nespretno umotan u običnu papirnatu kesicu. Gospođa Nada je uz veliki napor otvorila baš njegov poklon između svih ostalih. Neka deca su se počela smejati kada je otkrila ogrlicu od plastične imitacije kamenja, gde su neki vidno nedostajali, kao i do pola ispunjenu bočicu parfema. Utišala je dečji smijeh tako što je rekla da je ogrlica predivna i stavila je oko vrata, a parfem je stavila sebi na ruku.

Marko je ostao poslednji posle škole da bi joj rekao:

“Gospođo Nado, danas ste mirisali kao nekada moja majka.”


Pošto su deca otišla, plakala je skoro sat vremena. Od tog dana je prestala predavati deci. Umesto toga počela je učiti ih. Gospođa Nada je obratila posebnu pažnju na Marka. Kako je radila s njim, tako je živnuo. Što ga je više poticala, brže je napredovao. Na kraju godine Marko je postao jedan od najboljih učenika u razredu. Pored toga što je slagala da podjednako voli svu decu Marko je postao njen omiljeni učenik.

Sledeće godine je pronašla Markovu poruku da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu.

Šest godina je prošlo pre nego što je dobila novu poruku od Marka. Napisao joj je da je završio srednju školu, treći u generaciji, ali da je ona i dalje najbolja učiteljica u njegovom životu.


Posle četiri godine, dobila je još jedno pismo da mu je ponekad bilo teško, ali je završio fakultet sa najboljim ocenama. Uveravao je gospođu Nadu da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu. Pismo je bilo potpisano sa dipl. ing.

Ali ovde nije kraj priči. Stiglo je još jedno pismo tog proleća. Marko je rekao da je upoznao jednu devojku i da će se venčati. Objasnio joj je da mu je otac preminuo pre nekoliko godina i pitao je gospođu Nadu da li bi pristala da na venčanju sedne na mesto obično rezervisano za mladoženjinu majku. Naravno da je gospođa Nada pristala. I kao što već pogađate, stavila je onu ogrlicu i onaj parfem.


Zagrlili su se i Marko joj je šapnuo:

„Hvala gospođo Nado što ste verovali u mene. Hvala vam mnogo što ste mi omogućili da se osećam posebnim i da mogu postići nešto u životu“.

Gospođa Nada, je sa suzama u očima, šapnula:

„Marko, grešiš, ti si taj koji mi je omogućio da postignem nešto u životu. Pre tebe ja nisam znala kako da učim druge“.

Za obnovu linkova posaljite mi privatnu poruku :)

Ne brisite moje teme i teme od MGB