DODATNI SERVISI > MegaSrbija caffe

Poučne priče

(1/6) > >>

Copi:
***Sedam čuda pravog prijateljstva***



Često se divimo svim prirodnim čudima koje svet ima, a nešto ređe smo spremni da razmislimo o čudima koja ljudi imaju za nas.Jedno od najlepših i najdubljih ljudskih odnosa je prijateljstvo. Od vašeg prijatelja možete tražiti sve što želite, a lepeza emocija koju dobijate i dajete zaista je fascinantna. U najlepšim i najtežim trenucima života za vas su tu prijatelji. To neprocenjivo bogatstvo u današnje vreme jako se ceni, a imati iskrenog prijatelja pravo je čudo. Donosimo vam sedam čuda prijateljstva.

1. ODGOVORNOST
Prijateljstvo je pre svega odgovornost. Ona koja se mora shvatiti s puno zahvalnosti i poniznosti. Što je veće vaše prijateljstvo s nekim, to je veća količina odgovornosti koju imate prema toj osobi. To je obaveza koju na sebe primate rado, i nikad u njoj ne vidite nikakvu korist.

2. POŠTOVANJE
Poštovanje je osnova svakog prijateljstva. Poštovati znači prihvatiti drugu osobu onakvom kakva je. Bez poštovanja nema ni razvoja dubljeg odnosa među ljudima. Poštovati drugu osobu zahteva skromnost, jer od prijatelja ne očekujete savršenstvo, već samo da bude ono što jeste. Vama je već to dovoljno, šta više volite vašeg prijatelja zbog onoga što je.

3. POVERENJE
Pravo čudo je i danas imati poverenje u nekog. Ono podrazumeva istinu i verovanje drugoj osobi. Gde nema poverenja, nema ni ljubavi, ni prijateljstva. Verovati nekome znači bez sumnje prihvatati ono što nam ta osoba govori. Prijatelji ne lažu, a oni koji nikad nisu izdali vaše poverenje tu su sigurno za vas uvek. Lepo je imati osobu koja vam čuva leđa, bez obzira na sve.

4. ZLATNO SRCE
Da biste imali iskrenog prijatelja, morate mu dati deo vašeg srca. Drugim rečima, dati onaj lepi, iskreni deo sebe. U vašoj duši rađa se osećaj poverenja, pravo prijateljstvo prema nekome, pa se ponekad treba jednostavno prepustiti. Retkim ljudima treba da se otvorite i dati mali deo sebe. Strah od povređenosti tada ne postoji, postoji samo iskrena lepota međuljudskog odnosa.

5. LJUBAV
Ljubav je osnova prijateljstva. Kad jednom dopustite osobi da ima posebno mesto u vašem životu, teško je reći koliko će ga obeležiti i koliko će duboko ući u vaš život. Ljubav otvara naša srca i um, oplemenjuje nas i nema boljeg osjećaja od toga. Vaši prijatelji vaš su putujući dom. Kad ste s njima, osećate se sigurno. To je zaista ljubav.

6. PRAŠTANJE
Kad nekome možete oprostiti, onda je to znak da ste pravi prijatelj. Isto tako, ako vam neko oprosti grešku, znači da je to vaš prijatelj. Neko ko vas ne osuđuje, primi vas u svoj zagrljaj i oprosti vam poneki greh, zaista je osoba koju možete nazvati prijateljem. Jako je teško reći izvini, a još je teže oprostiti. Onaj ko to napravi, zaslužuje svu vašu ljubav.

7. AUTENTIČNOST
Kad volite sebe, volećete i druge. Sami sebi uvek ste najbolji prijatelj. Onog trena kad postanete prijatelj nekom drugom, morate znati da tada dajete najlepše i nešto jako vredno drugoj osobi. Život donosi svoje probleme, testira nas u svakodnevnim situacijama i nije uvek jednostavan. Ali, koliko je lepo i čudno to što postoji par ljudi s kojima uvek možete biti dete?

Copi:
Važno je slušati



Jednom je prilikom jedan čovek pozvao svoga prijatelja, indijanca u goste u veliki grad.
Čovek je poveo indijanca u razgledanje grada i dok su se šetali indijanac, najednom, reče: Čujem cvrčka!

Nemoguće da od ovolike buke, brujanja automobila i galame, ti možeš čuti cvrčka – reče čovek.

Indijanac se na to sagne, razgrne grm i pokaže malog cvrčka.
Kako? – upita čovek.

Indijanac na to zatraži jedan novčić i ispusti ga na pločnik. Novčić zazveči!

Prolaznici se zaustaviše i okrenuše prema mestu odakle je dolazio zvuk palog novčića.

Ono što si naučio slušati čućeš, ma kakva buka bila, gde god bio – odgovori indijanac
kao što vidiš, svi ovi ljudi su u buci ipak čuli novčić ali cvrčka nisu čuli.

         ———    ———    ———   ———   ———
Najvažnije je slušati, i zato probajte čuti i ono na šta niste navikli i što možda ne očekujete.
Otvorite svoje srce i svoj um i za neke nove, drugačije stvari, jer to što mi ne primećujemo ne znači da ne postoji ili da je nemoguće.

Copi:
Četiri sveće



Četiri sveće su gorele polako. Bila je tišina i mogao se čuti njihov razgovor.

Prva sveća reče: „Ja sam MIR – ljudi me ne uspevaju sačuvati, nema potrebe da gorim, mislim da ću se ugasiti.“ I odmah se ugasila.

Druga sveća rekla je: „Ja sam VERA – nažalost, mnogi ljudi imaju površnu veru i ja ih ne zanimam, nema smisla da gorim i dalje.“ Tek što je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.

Treća sveća je žalosno progovorila: „Ja sam LJUBAV – nemam više snage, ljudi često zaboravljaju na mene.“ I istog momenta se ugasila.

Nedugo zatim u sobu je ušlo dete. „Šta je ovo?„, upitalo je dete. „Trebalo je da gorite do kraja.“ I rekavši to, počelo je plakati.

Tada se oglasila četvrta sveća: „Ne boj se, dok god ja gorim, moći ćemo da upalimo ostale sveće. Ja sam NADA.“

Agata:
Sejač sreće






Jednog dаnа videše dečаci nekog stаrcа kаko ide ulicom sа velikom korpom nа rаmenu, prepunom blistаvih zvezdа. Lаgаnim zаmаhom ruke on bi s vremenа nа vreme zаgrаbio iz korpe i zаvitlаo kаo dа seje. Tаdа bi mnogo prekrаsnih zvezdicа zаlepršаlo oko njegа kаo jаto vаrnicа.
– Štа to rаdite? – upitаše dečаci goreći od znаtiželje.
– Sejem sreću! – odgovori čovek i mirno nаstаvi svoj posаo dok su mu se među prstimа cаklili prekrаsni drаgulji iz kojih su dečаke gledаle tople dugine boje poput sunčаnih očiju.
Osvojeni tom lepotom mаlišаni smestа pojuriše dа uhvаte sreću, аli uzаlud.
I oni nаjhitriji i nаjokretniji ostаjаli bi prаznih ruku.
– Uzаlud je što to činite – osvrnuo se tаjаnstveni stаrаc – tаko je nikаdа nećete uloviti.
– Zаšto? – upitаše zаčuđeno dečаci.
Nаsmešivši se, stаrаc je tiho rekаo:
– Tek kаd se nаučite sejаti rаdost i lepotu oko sebe, bićete pozvаni nа žetvu sreće. Onаj ko grаbi sebi, nikаdа neće uhvаtiti sreću. Srećа se uzimа rаširenih ruku.

Искушеник:
Два монаха




Два монаха на ходочашћу стигла су до газа неке реке. Тамо су угледали девоjку у доњем рубљу, коjа очито ниjе знала шта да ради пошто jе вода била дубока, а она ниjе желела да упропасти своjу одећу. Без икакве буке, jедан од монаха упртио jу jе на леђа, пренео преко реке и спустио на другу обалу.
монаси су наставили своjим путем. Међутим, после jедан сат, онаj други монах почео jе да приговара:

– Сигурно да ниjе добро да дотакнеш жену. То jе потпуно у супротности са забраном блиског контакта са женама. Како си могао да урадиш нешто што се коси са монашким правилима?

Монах коjи jе девоjку пренео преко реке ниjе одговарао. Наставио jе мирно да иде док коначно ниjе приметио:

– Оставио сам jе поред реке jош пре jедан сат. Зашто jе ти jош увек носиш?

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

Idi na punu verziju