Nalazite se trenutno ovde:


*
MS Tim



    D O B R O D O S L I    ! ! !





Poučne priče

Autor (Pročitano 1466 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Poučne priče
« poslato: 10 April 2019, 22:35:03 »
 

Van mreže Copi

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 4237
  • -Pohvaljen: 54506
  • Root Admin
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 3212
    Poruke
***Sedam čuda pravog prijateljstva***



Često se divimo svim prirodnim čudima koje svet ima, a nešto ređe smo spremni da razmislimo o čudima koja ljudi imaju za nas.Jedno od najlepših i najdubljih ljudskih odnosa je prijateljstvo. Od vašeg prijatelja možete tražiti sve što želite, a lepeza emocija koju dobijate i dajete zaista je fascinantna. U najlepšim i najtežim trenucima života za vas su tu prijatelji. To neprocenjivo bogatstvo u današnje vreme jako se ceni, a imati iskrenog prijatelja pravo je čudo. Donosimo vam sedam čuda prijateljstva.

1. ODGOVORNOST
Prijateljstvo je pre svega odgovornost. Ona koja se mora shvatiti s puno zahvalnosti i poniznosti. Što je veće vaše prijateljstvo s nekim, to je veća količina odgovornosti koju imate prema toj osobi. To je obaveza koju na sebe primate rado, i nikad u njoj ne vidite nikakvu korist.

2. POŠTOVANJE
Poštovanje je osnova svakog prijateljstva. Poštovati znači prihvatiti drugu osobu onakvom kakva je. Bez poštovanja nema ni razvoja dubljeg odnosa među ljudima. Poštovati drugu osobu zahteva skromnost, jer od prijatelja ne očekujete savršenstvo, već samo da bude ono što jeste. Vama je već to dovoljno, šta više volite vašeg prijatelja zbog onoga što je.

3. POVERENJE
Pravo čudo je i danas imati poverenje u nekog. Ono podrazumeva istinu i verovanje drugoj osobi. Gde nema poverenja, nema ni ljubavi, ni prijateljstva. Verovati nekome znači bez sumnje prihvatati ono što nam ta osoba govori. Prijatelji ne lažu, a oni koji nikad nisu izdali vaše poverenje tu su sigurno za vas uvek. Lepo je imati osobu koja vam čuva leđa, bez obzira na sve.

4. ZLATNO SRCE
Da biste imali iskrenog prijatelja, morate mu dati deo vašeg srca. Drugim rečima, dati onaj lepi, iskreni deo sebe. U vašoj duši rađa se osećaj poverenja, pravo prijateljstvo prema nekome, pa se ponekad treba jednostavno prepustiti. Retkim ljudima treba da se otvorite i dati mali deo sebe. Strah od povređenosti tada ne postoji, postoji samo iskrena lepota međuljudskog odnosa.

5. LJUBAV
Ljubav je osnova prijateljstva. Kad jednom dopustite osobi da ima posebno mesto u vašem životu, teško je reći koliko će ga obeležiti i koliko će duboko ući u vaš život. Ljubav otvara naša srca i um, oplemenjuje nas i nema boljeg osjećaja od toga. Vaši prijatelji vaš su putujući dom. Kad ste s njima, osećate se sigurno. To je zaista ljubav.

6. PRAŠTANJE
Kad nekome možete oprostiti, onda je to znak da ste pravi prijatelj. Isto tako, ako vam neko oprosti grešku, znači da je to vaš prijatelj. Neko ko vas ne osuđuje, primi vas u svoj zagrljaj i oprosti vam poneki greh, zaista je osoba koju možete nazvati prijateljem. Jako je teško reći izvini, a još je teže oprostiti. Onaj ko to napravi, zaslužuje svu vašu ljubav.

7. AUTENTIČNOST
Kad volite sebe, volećete i druge. Sami sebi uvek ste najbolji prijatelj. Onog trena kad postanete prijatelj nekom drugom, morate znati da tada dajete najlepše i nešto jako vredno drugoj osobi. Život donosi svoje probleme, testira nas u svakodnevnim situacijama i nije uvek jednostavan. Ali, koliko je lepo i čudno to što postoji par ljudi s kojima uvek možete biti dete?

Za obnovu linkova posaljite mi privatnu poruku :)

Ne brisite moje teme i teme od MGB
 


Odg: Poučne priče
« Odgovor #1 poslato: 10 April 2019, 22:44:57 »
 

Van mreže Copi

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 4237
  • -Pohvaljen: 54506
  • Root Admin
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 3212
    Poruke
Važno je slušati



Jednom je prilikom jedan čovek pozvao svoga prijatelja, indijanca u goste u veliki grad.
Čovek je poveo indijanca u razgledanje grada i dok su se šetali indijanac, najednom, reče: Čujem cvrčka!

Nemoguće da od ovolike buke, brujanja automobila i galame, ti možeš čuti cvrčka – reče čovek.

Indijanac se na to sagne, razgrne grm i pokaže malog cvrčka.
Kako? – upita čovek.

Indijanac na to zatraži jedan novčić i ispusti ga na pločnik. Novčić zazveči!

Prolaznici se zaustaviše i okrenuše prema mestu odakle je dolazio zvuk palog novčića.

Ono što si naučio slušati čućeš, ma kakva buka bila, gde god bio – odgovori indijanac
kao što vidiš, svi ovi ljudi su u buci ipak čuli novčić ali cvrčka nisu čuli.


         ———    ———    ———   ———   ———
Najvažnije je slušati, i zato probajte čuti i ono na šta niste navikli i što možda ne očekujete.
Otvorite svoje srce i svoj um i za neke nove, drugačije stvari, jer to što mi ne primećujemo ne znači da ne postoji ili da je nemoguće.

Za obnovu linkova posaljite mi privatnu poruku :)

Ne brisite moje teme i teme od MGB
 

Odg: Poučne priče
« Odgovor #2 poslato: 11 April 2019, 23:09:06 »
 

Van mreže Copi

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 4237
  • -Pohvaljen: 54506
  • Root Admin
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 3212
    Poruke
Četiri sveće



Četiri sveće su gorele polako. Bila je tišina i mogao se čuti njihov razgovor.

Prva sveća reče: „Ja sam MIR – ljudi me ne uspevaju sačuvati, nema potrebe da gorim, mislim da ću se ugasiti.“ I odmah se ugasila.

Druga sveća rekla je: „Ja sam VERA – nažalost, mnogi ljudi imaju površnu veru i ja ih ne zanimam, nema smisla da gorim i dalje.“ Tek što je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.

Treća sveća je žalosno progovorila: „Ja sam LJUBAV – nemam više snage, ljudi često zaboravljaju na mene.“ I istog momenta se ugasila.

Nedugo zatim u sobu je ušlo dete. „Šta je ovo?„, upitalo je dete. „Trebalo je da gorite do kraja.“ I rekavši to, počelo je plakati.

Tada se oglasila četvrta sveća: „Ne boj se, dok god ja gorim, moći ćemo da upalimo ostale sveće. Ja sam NADA.“

Za obnovu linkova posaljite mi privatnu poruku :)

Ne brisite moje teme i teme od MGB
 

Odg: Poučne priče
« Odgovor #3 poslato: 13 April 2019, 19:39:46 »
 

Na mreži Agata

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 5880
  • -Pohvaljen: 511081
  • Root Admin
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 15378
    Poruke
  • pazi kako hodaš, koračaš po mojim snovima
Sejač sreće






Jednog dаnа videše dečаci nekog stаrcа kаko ide ulicom sа velikom korpom nа rаmenu, prepunom blistаvih zvezdа. Lаgаnim zаmаhom ruke on bi s vremenа nа vreme zаgrаbio iz korpe i zаvitlаo kаo dа seje. Tаdа bi mnogo prekrаsnih zvezdicа zаlepršаlo oko njegа kаo jаto vаrnicа.
– Štа to rаdite? – upitаše dečаci goreći od znаtiželje.
– Sejem sreću! – odgovori čovek i mirno nаstаvi svoj posаo dok su mu se među prstimа cаklili prekrаsni drаgulji iz kojih su dečаke gledаle tople dugine boje poput sunčаnih očiju.
Osvojeni tom lepotom mаlišаni smestа pojuriše dа uhvаte sreću, аli uzаlud.
I oni nаjhitriji i nаjokretniji ostаjаli bi prаznih ruku.
– Uzаlud je što to činite – osvrnuo se tаjаnstveni stаrаc – tаko je nikаdа nećete uloviti.
– Zаšto? – upitаše zаčuđeno dečаci.
Nаsmešivši se, stаrаc je tiho rekаo:
– Tek kаd se nаučite sejаti rаdost i lepotu oko sebe, bićete pozvаni nа žetvu sreće. Onаj ko grаbi sebi, nikаdа neće uhvаtiti sreću. Srećа se uzimа rаširenih ruku.
Da nije okružen budalama, pametan čovjek često ne bi znao što da misli.
 

Odg: Poučne priče
« Odgovor #4 poslato: 14 April 2019, 21:30:18 »
 

Van mreže Искушеник

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 153
  • -Pohvaljen: 4213
  • Global Moderator
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 1172
    Poruke
  • Слава Отцу и Сыну и Святому Духу !
Два монаха




Два монаха на ходочашћу стигла су до газа неке реке. Тамо су угледали девоjку у доњем рубљу, коjа очито ниjе знала шта да ради пошто jе вода била дубока, а она ниjе желела да упропасти своjу одећу. Без икакве буке, jедан од монаха упртио jу jе на леђа, пренео преко реке и спустио на другу обалу.
монаси су наставили своjим путем. Међутим, после jедан сат, онаj други монах почео jе да приговара:

– Сигурно да ниjе добро да дотакнеш жену. То jе потпуно у супротности са забраном блиског контакта са женама. Како си могао да урадиш нешто што се коси са монашким правилима?

Монах коjи jе девоjку пренео преко реке ниjе одговарао. Наставио jе мирно да иде док коначно ниjе приметио:

– Оставио сам jе поред реке jош пре jедан сат. Зашто jе ти jош увек носиш?
 

Odg: Poučne priče
« Odgovor #5 poslato: 09 Maj 2019, 12:49:15 »
 

Van mreže Lea

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 1805
  • -Pohvaljen: 2324
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 426
    Poruke
  • O tome ću misliti sutra!
Da li već živite svoje snove

Ovo je poučna piča kada niste sigurni živite li već svoje snove.

Jedan se čovek svako veče penjao na brdo. Niko to u početku nije primećivao, ali nakon nekog vremena primetili su to njegovi prijatelji, pa ga priupitaju:

- Zašto svako veče odlaziš gore na brdo? Šta se tamo događa?

- Ništa posebno. Gledam dole na svoje snove!

- Gledaš na snove? Ne razumemo? Ljudi obično obrnuto snove gledaju negde u daljini, negde u visini, negde daleko, a ti ih gledaš onamo gde živiš.

- Da, zato sam i srećan čovek. Zato se njima snovi ne ostvaruju, a meni su već ostvareni, pa zato onamo odlazim da toga budem svestan.








- Ne razumemo te opet?

- Uvek sam mislio da se ostvarenje mojih snova nalazi negde daleko, negde visoko. A onda jednom kad sam se ovde popeo shvatio sam da su moji snovi već ostvareni ovde među ljudima sa kojim živim, u odnosima koji me s njima vežu, i u osećajima koje mi oni pružaju. Zato svako veče kada se vratim kući srećan sam jer živim život onde gde hoće, i ne moram ga u mislima živeti negde drugo. Zato su moji snovi ostvareni.
 

Odg: Poučne priče
« Odgovor #6 poslato: 09 Jun 2019, 15:46:55 »
 

Van mreže Copi

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 4237
  • -Pohvaljen: 54506
  • Root Admin
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 3212
    Poruke


Bilo jednom jedno ostrvo na kojem su živela sva osećanja i ljudske vrednosti:

Dobra Volja, Tuga, Znanje… i među ostalima i Ljubav. Jednog su dana shvatili da će njihovo ostrvo potonuti, te su pripremili svoje brodove kako bi ga napustili.

Jedino je Ljubav želela ostati do poslednjeg trenutka.

Kada je ostrvo bilo tren do potonuća Ljubav je odlučila potražiti pomoć.


Bogatstvo je prolazilo u blizini i Ljubav je upitala:

“Bogatstvo, možeš li me povesti sa sobom?”

“Ne mogu, mnogo je zlata i srebra na mom brodu, nemam mesta.”


Tada je Ljubav zamolila Tugu, koja je prolazila kraj ostrva:

“Tugo, molim te povedi me sa sobom.”

“Oh, Ljubavi”, odgovori Tuga, “tako sam tužna, da ne mogu.”


Kada je Dobra Volja prolazila kraj otoka, toliko je bila zadovoljna da nije niti čula Ljubav kako je doziva.

Tada Ljubav začuje neki glas:

“Dođi Ljubavi, ja ću te povesti sa sobom.”

Bio je to starac u malenom čamcu.

Kada su stigli do kopna Ljubav se iskrca, a starac ode.

Ljubav je bila toliko sretna da je zaboravila pitati starca za ime.


Ljubav shvati koliko mu duguje, te upita Znanje:

“Znanje, ti sigurno znaš ko me je spasio?”

“To je bilo Vreme”, odgovorilo je Znanje.

“Vreme?” upitala je Ljubav, “pa zašto bi me Vreme spasilo?“

Znanje puno mudrosti odgovori:


“Zato što je samo Vreme sposobno proceniti koliko je Ljubav važna u životu.”

Za obnovu linkova posaljite mi privatnu poruku :)

Ne brisite moje teme i teme od MGB
 

Odg: Poučne priče
« Odgovor #7 poslato: 17 Jun 2019, 04:18:32 »
 

Van mreže Namtip

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 0
  • -Pohvaljen: 2
  • Nov član
  • **
  • 0
    Poruke
    • gclub
To je tema za mene da nastavim graditi
 

Odg: Poučne priče
« Odgovor #8 poslato: 03 Jul 2019, 12:26:16 »
 

Van mreže Lea

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 1805
  • -Pohvaljen: 2324
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 426
    Poruke
  • O tome ću misliti sutra!
Samo riječi nisu dovoljne, pokreni se i poduzmi nešto!








Mladić reče svom duhovnom učitelju:

‒ Učitelju, savjetovao si mi da u mislima stalno ponavljam: „Ja želim radost u svome životu!“ Izgovaram tu rečenicu često svaki dan, a radosti u mome životu niti je bilo niti je ima. I dalje sam jednako usamljen i nesretan kao što sam bio i prije. Što mi je činiti?

Mudri učitelj položi pred mladića predmete koji su mu se našli pri ruci – žlicu, čašu i svijeću – pa ga upita:

‒ Reci, koji bi od ovih predmeta htio imati?

– Čašu – odgovori mladić.

– Izgovori to sada pet puta – reče mu starac.

– Ja želim čašu. Želim čašu… – ponovi učenik pet puta. – Eto, vidiš ‒ odvrati mu učitelj ‒možeš ponavljati i pet milijuna puta na dan da hoćeš čašu, ali nećeš je imati ako se ne pokreneš i ne uzmeš je.



Samo riječi nisu dovoljne, pokreni se i poduzmi nešto!
 

Odg: Poučne priče
« Odgovor #9 poslato: 03 Jul 2019, 23:41:20 »
 

Na mreži Agata

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 5880
  • -Pohvaljen: 511081
  • Root Admin
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 15378
    Poruke
  • pazi kako hodaš, koračaš po mojim snovima


Чист рачун дуга зима


Седећи под дрветом, лисица и медвед, немајући никаквог паметнијег посла, доколичарише у разговору.
- Данас сам видео у једном воћњаку близу шуме зреле крушке! – рече медвед, облизујући се.
- Ма немој! – добаци лисица незаинтересовано.
- Аха! Видех и кокошињац одмах поред – настави овај причу, покушавајући да је заинтересује.
Наравно, на сам помен живине, лисици заигра око а уши јој се у антену претворише.
- Па тако реци и не увијај ми ту изокола. Могли бисмо мало и да посетимо то место, верујем да нам је успут...
Сад се и медвед придиже, говорећи:
- Није далеко, таман смо с месечином тамо. Једино што је чувар незгодан: лаје и уједа непознате.
- Свашта! – примети лисица. - Где то још има? Па ко би се нормалан с њим таквим и упознавао? А и жури нам се. Боље да ми некако ту посету тајно извршимо, ха?
И ту се они насмејаше својој довитљивости те стадоше ковати план.
Кад су све утврдили, кренуше пут воћњака. Тамо стигоше баш како медвед рече – с месечином.
- Хајде, лијо, – рече медвед – ти иди у кокошињац, а ја ћу овде да замајавам џукца.
И већ следећег тренутка медвед приђе огради и поче задиркивати пса, због чега овај најпре зарежа, а потом и залаја. Како је све време био окренут ка медведу, то лисица вешто искористи његову непажњу и хитро улете међу поспане кокоши.
Но док је она мерачила коју ће од њих да понесе, медвед, којег није могла да види нити чује, поче полако да изврће сковани план, те стаде умиривати пса, говорећи:
- Хајде, де, не режи више, поготово јер нисам овде да бих ти штету начинио. Напротив, ја хоћу да ти помогнем да спречиш зло!
- Не разумем! – још увек режећи, али наћулених ушију добаци пас.
- Ено, лисица ти краде кокоши...! Иди види!
И преставши на тренутак са режањем, пас заиста чу буку која долажаше из кокошињца. У том се и лисица, носећи кокош, појави на вратима, а овај, видевши је, појури за њом.
Носећи кокош лисица није могла ни брзо ни далеко да одмакне. Још кад светла у кући почеше да се пале, а чељад се стаде пушкама опремати, то она, насамаривши некако пса, дотрча до медведа и сва задихана потражи његову помоћ.
- Мени пас неће ништа, стога дај мени кокош да је причувам, а ти трком бежи у шуму – саветоваше је медвед.
Онако престрашена, лисица послуша и, предавши му кокош, побеже у шуму.
Наравно, пас се убрзо врати празних шапа, али га, на његово изненађење, крај ограде дочека медвед са кокошком у рукама.
- Ево, пријатељу! - рече овај, предајући му је. - Знам ја да су твоје газде много незгодне и да би ти настрадао да си је изгубио.
Пас, сав радостан, поче овоме да се захваљује, говорећи:
- Реци, медо, како да ти се одужим? Заиста си ме задужио.
- Ма није вредно помена, заиста – одмахну меда тобоже се срамећи. - То ја из другарства чисто...
- У том случају ми дођи кад год пожелиш.
Премда је медвед овако нешто чекао, он ипак не допусти да му важан детаљ промакне:
- Бих ја, али шта ће твоје газде да кажу...? Незгодно је...
- Да, у праву си – сложи се пас. – Па ништа, посећиваћу ја тебе...
- Важи, пријатељу. Па, одох ја... Него, да ли бих могао добити крушку или две? Мало ме ово сморило, а пут је преда мном...
- Наравно, наравно...
То рекавши, пас отрча до прве крушке и задрма стабло. Потом, накупивши пун нарамак воћа, он донесе медведу уз обећање да ће му их, у знак захвалности, али и пријатељства, доносити и у посету.
За медведа, задатак је био обављен. Имаће крушака да целе јесени слади своју трбушину. Само претходно да смисли како да лисицу удаљу од своје пећине.
И отишавши до ње, он, на њено питање где јој је кокош, исприча све оно што је путем смислио.
- Морао сам да је пустим, јер су за тобом јурнули на стотине њих са пушкама и керовима. Мислио сам да ће их то умирити, али хоћеш! Сад су за тобом објавили лов, који ће трајати целу јесен. Мој ти је савет да се од рупе не удаљаваш; а и кад мораш, чини то ноћу...
Лисица пребледе и главом потврђиваше да јој нема друге него да га послуша. А медвед, сав радостан, оде да ужива у плодовима свога лукавства.
Лисица је, пак, целу јесен провела скривајући се и на једвите јаде преживљавајући. Чак ју је и тишина, коју није реметио никакав звук: ни пушке, ни ловаца, али ни ловачких паса, навела на помисао да сви чуче пред њеном кућом, притајени. Најзад, пред зимом на вратима, дозна она од неких, што је удостојише посете, како њен друг медвед крушкама гости стомачину. А она, како то чу, одмах разумеде како је преварена, што је у толикој мери разбесни да стаде ковати освету.
И са првим снегом, пође она у посету медведу, с тим што се начини као да је трчала.
Нашла га је таман док је намештао постељу за свој дуги зимски сан. Медвед се зачуди, видећи је, али и унервози.
- Лијо, откуд ти? – упита је.
- Па дођох да ти вратим услугу, пријатељу – одговори лисица, дахћући.
- Услугу?! Какву услугу?
- Ти си мени спасио живот и сад је ред да се и ја теби одужим.
- Истина – потврђиваше медвед, али не могаше да сакрије зебњу због њених речи у којима се наслућивала некаква опасност по његов живот. – Јесен је прошла и ја сам баш био пошао да ти кажем како је лов обустављен, али, као што видиш, снег ме је предухитрио...
Лисица с пажњом слушаше шта јој говори, стрпљиво чекајући да заврши.
- Ма разумемо се нас двоје одлично, медо, не треба ништа да ми објашњаваш. Све знам!
И осврнувши се да види да ли је неко прати, како би код овог појачала нервозу, настави с причом:
- Истина је што кажеш - да је лов на мене окончан, али дознах да је неки твој рођак силне крушке потаманио у оном воћњаку па је сад отворена сезона на медведе. Ето, ја сматрах да треба да ти јавим - да знаш!
Од њених речи медведу се окрену утроба, а сан му се истог тренутка разби.
- Идем ја, медо, а ти не излази... – добациваше лисица с врата, доливајући ватру. – Хм, а и зима је... Куд би сад и могао по овом снегу?! Биће најбоље да ти овај лов преспаваш, зар не? Па онда... видимо се на пролеће! Лепо сањај, пријатељу, а крушке избегавај!
И махнувши у знак поздрава, лисица сва важна оде, подсмевајући се.
Ту годину медвед је још дуго памтио, будући да је целу зиму прежмурио, не усудивши се, од страха, да заспи.

 
аутор: причалица
Da nije okružen budalama, pametan čovjek često ne bi znao što da misli.