Nalazite se trenutno ovde:


*
MS Tim



    D O B R O D O S L I    ! ! !





Omiljeni stihovi i poezija

Autor (Pročitano 16957 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #90 poslato: 21 Maj 2019, 14:35:27 »
 

Van mreže Pesak

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 536
  • -Pohvaljen: 427
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 126
    Poruke



Киша

Недељу дана дажд ромиња,
Корито речно пуно муља;
Досадно, горко; и дан тиња,
Као лампа без капи уља.

По стрејама по ваздан чучи
Голубље јато, док не цркне;
Прљава вода одсвуд хучи,
И већ од подне тихо мркне.

Окна се гасе; и ноћ зија
Језива. Канда у те доби –
На прагу стоји весник коби,
А зидови су пуни змија.

Јован Дучић



У мени постоје два вука; један који завија и други који одвија.
 


Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #91 poslato: 29 Maj 2019, 11:12:16 »
 

Van mreže Pesak

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 536
  • -Pohvaljen: 427
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 126
    Poruke


Туђа

Да – мада је соба топла
И светло дотиче ствари...
У мени камен.
Песма и туга.

Устајем опет.
Отварам врата.
Само то није она,
Но нека друга.

Но нека друга,
И туђа.

Милош Галетин
У мени постоје два вука; један који завија и други који одвија.
 

Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #92 poslato: 05 Jun 2019, 11:19:06 »
 

Van mreže Lea

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 1671
  • -Pohvaljen: 2175
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 411
    Poruke
  • O tome ću misliti sutra!
Na Buri


Svu večer na pustom bregu
neko stoji.
Pusti me, majko, da vidim
da li je čovek ili bor.
Pusti me da vidim ko to   
svu večer gleda
u naš beli, skromni dvor.

Pusti me, majko, neće me
umoriti hod:
Breg je blizu nam doma.   
O, ja osećam da mi je rod
taj čovek ili bor
što svu večer blizu groma
stoji i gleda u naš dvor.

Vidiš li, oblak crn,   
ogroman, zlokoban brod,
nad njim plovi
i smrt nosi?
O, majko, idi, ti ga bar zovi,
neka se skloni u naš dom   
taj čovek ili bor
što svu večer stoji i gleda
u naš beli skromni dvor.




https://www.aukcije.hr/pics/381/3815768/20181203223829988207.jpg.768x0px.jpg
Omiljeni stihovi i poezija





Desanka Maksimović
 

Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #93 poslato: 09 Jun 2019, 20:58:23 »
 

Van mreže Pesak

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 536
  • -Pohvaljen: 427
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 126
    Poruke



Једне ноћи

Те ноћи писах седећ посве мирно,
да не бих мајци у суседној соби,
шкрипањем стола у сан дирно.

А кад ми је која устребала књига,
сасвим сам тихо ишао по сагу,
у свакој кретњи била ми је брига,
да старичицу не пробудим драгу.

А ноћ је текла спокојна и нема,
и тад се сетих, да је више нема.

Добрица Цесарић
У мени постоје два вука; један који завија и други који одвија.
 

Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #94 poslato: 17 Jun 2019, 15:43:31 »
 

Van mreže Lea

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 1671
  • -Pohvaljen: 2175
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 411
    Poruke
  • O tome ću misliti sutra!
Izgubljena za one koji žive

Izgubljena za one koji žive
na drugim rekama. Kada nema sunca
slična je suncu. U zaborav sliva
ovu vodu koja zvezde bunca.
Bezuspešan joj trud
da bude ptica nad prazninom i svud;
samo je vodo-pad dok ptice padaju
u svoju pesmu koju ne shvataju.

Pitam njeno sunce koliko je sati
Pitam joj obale kuda me to vode
Pitam njene ptice kako da se vratim
Pitao bih reku ali reka ode.
Znam je mada me tada nije bilo.

Videh neizrecive silaske svetlosti
u njene vode i u moje kosti.

Dan nam je uzrok noći, padu krila.
Cvet umesto lampe unosim joj u noć
prostor po meri moga srca i moć
reči koja zadrzavajući razdaljinu
ostade u podsvesti gde bol svaki minu.

Pitam njeno sunce koliko je sati
Pitam joj obale kuda me to vode
Pitam njene ptice kako da se vratim
Pitao bih reku ali reka ode.







 

Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #95 poslato: 28 Jun 2019, 13:39:06 »
 

Van mreže Lea

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 1671
  • -Pohvaljen: 2175
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 411
    Poruke
  • O tome ću misliti sutra!
Po rastanku


I

Reci mi sad, kada već prošlo sve je:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi –
reci, da l’ te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad, kad me ne voliš više;
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dana koji nekad biše
duša ti samo kad me vidiš seća –
reci, da l’ te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?

II

Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre;
ti si mi tada reći mog’o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reč i dve.
Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi rek’o,
katkad surovo, katkada meko,
ostao je trag.
Sad srce moje bije tiše:
već manje volim, a znam više
nego pre;
već sad mi ne bi reći mog’o
onako dosta, onako mnogo
sa reč i dve.
I kad bi danas prišao meni
i hteo reći davno rečeni’
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada rek’o,
bila je laž.

III

O, kad bi znao ti kako je meni
što neću više smeti
ni u proleće, kad trava zeleni,
ni kada cveta leti,
doći ti sutonom, dok tuga raste.

O, kad bi znao ti kako je duši
kad zadnje drveće mre
i zadnje lišće žalosno pevuši,
što neće moći kao pre
reći ti svoje jesenje plašnje.

O, kad bi znao ti šta srce skriva
kad oko zalud traži.
O, kad bi znao ti kako jednolik biva,
bez boje i bez draži,
svaki dan kada te videla nisam.




Desanka Maksimović



« Poslednja izmena: 29 Jun 2019, 15:35:33 od strane Copi »
 

Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #96 poslato: 08 Jul 2019, 12:01:27 »
 

Van mreže Lea

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 1671
  • -Pohvaljen: 2175
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 411
    Poruke
  • O tome ću misliti sutra!
Jedno drugom smo pokrivali ono što drugi nisu smeli da vide.
Kao ljubavnici, a nismo to bili.
Kao prijatelji, ni to nismo bili.
Ništa mi nismo bili.
A opet, jedno drugom smo nekako bili sve.
Jedno drugom smo čuvali tajne, a i sami smo bili tajna za čuvanje.
Nismo bili ljubomorni, ali smo ljubomorno čuvali naše ludilo, tu našu ljubav, blesavu i silnu.
Nismo imali snove jer smo se jedno drugom ostvarili.
Jedno drugom smo bili sve ono što smo hteli nekom nekada da budemo.
Bila mi je jutro, ja njoj veče.
Bila mi je želja, ja njoj san.
Bila mi je sve moje pagansko, ja njoj sve sveto.
Jedno drugom smo bili motiv, smisao svega.
Ona je bila moja životna priča, ja sam bio njena pesma života.
Voleli smo se, ona mene do granice ludila, a ja sam zbog nje, često i prelazio tu granicu.
Par života nam je trebalo da se nađemo.
Tražeći jedno drugo kroz te prošle živote, mi smo našli sebe.
I ne, nije ljubav prestala.
Nije jer nam je suđeno da oboje volimo nas.
Mi smo jedna duša u dva tela, jedna želja, jedan ostvareni san.
Mi smo nešto što nikad neće moći biti jedno bez drugog.
Mi smo nešto kao što su jedno drugom noć i dan.

Igor Čobanović








Prijatelju moj.
Sačuvat ću te.
Ne brini.
Slobodno idi.
Nije ovaj tren tako kratak.
Nije vrijeme za sumnju.
Budi mi dobar.
Išli smo jednom sami.
Sve si mi rekao.
U meni je sto vulkana.
Spalila bih svu logiku svijeta,
samo da se još malo igramo.
A to se ne može.
Prijatelju moj.
Budi spokojan.
Odbranit ću te ja.
Zamrznut ću osmijehe za neka bolja vremena.
Ti samo idi.
Budi siguran i nasmijan,
a ja ću voljeti ovu suzu,
koju nikada nisi htio.
Sada si na nekom ljepšem mjestu.
Mjestu bez boli.
Mirno spavaj anđele moj dobri.

N.N.





 

Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #97 poslato: 13 Avgust 2019, 15:58:22 »
 

Van mreže Lea

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 1671
  • -Pohvaljen: 2175
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 411
    Poruke
  • O tome ću misliti sutra!



Predosećanje

Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleća dušu mi opi,
opi, pa žudno udisah zrak.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svež i mek.
Činjaše mi se već davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
kad sretno se i tužno u isti mah.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.



http://4.bp.blogspot.com/-C5I0MXvvCP8/Uzvs2SHrfHI/AAAAAAAAAJE/ibUtHyJVfrE/s1600/Feksimil+potpisa+Desanke+Maksimovic.jpg
Omiljeni stihovi i poezija
 

Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #98 poslato: 13 Avgust 2019, 20:01:09 »
 

Van mreže Искушеник

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 96
  • -Pohvaljen: 2565
  • Global Moderator
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 803
    Poruke
  • Слава Отцу и Сыну и Святому Духу !
Свети владика Николај Велимировић:
          МОЛИТВА ЗА СПАС СРБИЈЕ



https://i.pinimg.com/originals/81/e7/d0/81e7d0412426f48ffd2738ef344aa1e7.jpg
Omiljeni stihovi i poezija




Када је Србија стварана велики људи живели су у малим кућама.

Када је Србију заменила Југославија мали људи живели су у великим палатама.

Народ је гунђао али је постепено и сам ходио по примеру својих велможа, златољубаца и човекомрзаца.

Имали смо државу без Христовог благослова, слободу без радости, рат без борбе, пропаст без славе, страдање без примера.

Спаси Господе народ Свој и спаси мене!

Ако не спасеш народ Твој и мој а спасеш мене, ја ћу се у Рају осећати као у туђини.

Услиши, Господе, молитву праведника Твојих Саве и Немање за грешни народ, и спаси народ јер је народ Твој, иако је грешан! Како си спасавао Јерусалим од незнабожаца и кривоверника, тако спаси и Београд од безверника, да се гласи спасење од Тебе а не од људи.

Изнеможе народ Твој од чекања, не кушај до краја стрпљење његово, Господе! Господе, изнеможе народ Твој!

Сва се земља покри труповима верних Твојих, не можемо да копамо а да мотика не звекне у кости сродника наших и не одјекне болно у душама нашим. Нема њиве која није гробље, нема дрвета које није надгробни споменик… СВА ЈЕ СРПСКА ЗЕМЉА ГРОБЉЕ!

Смилуј се, Господе.

СПАСИ НАРОД СВОЈ – СА МНОМ ИЛИ БЕЗ МЕНЕ.

АМИН.






 

Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #99 poslato: 18 Avgust 2019, 10:57:50 »
 

Van mreže Искушеник

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 96
  • -Pohvaljen: 2565
  • Global Moderator
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 803
    Poruke
  • Слава Отцу и Сыну и Святому Духу !
Бранићу Србију и кад будем мртва

***

И кад умрем ја ћу ногом опет стати

да стојим к’о храбра и висока стена

поглед ће вечно границу да прати

ни гроб ми неће рећи да ме нема.

Изникнућу свуда где се миче цвеће

где ваздуха има и где нема, тамо

за све ћу бити и за шта се не зна

и за оно кол`ко можемо да знамо.

Стражар ћу бити сурови и страшни

туђин и лопов да стално плаши

јер Србин не може да се зове робом

Србија ту су сви векови наши.

Чуваћу границу српске земље моје

опрост за грумен нећу дати ником.

Моје ће руке хлеб сваком да нуде,

ал` Србију никад, то је све што имам!

Ни огњишта, гробља, ни дедове моје,

због њих ће погача и отров да буде.

И кад умрем ја ћу ногом опет стати

да стојим к`о храбра и висока стена

поглед ће вечно границу да прати,

ни гроб ми неће рећи да ме нема!


autor:Љиљана Жикић Карађорђевић



У вечно сећање на ову дивну и храбру жену !


Њено кратко житије

(click to show/hide)