Nalazite se trenutno ovde:


*
MS Tim



    D O B R O D O S L I    ! ! !





Omiljeni stihovi i poezija

Autor (Pročitano 15847 puta)

0 Članovi i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

Jama - X pjevanje
« Odgovor #90 poslato: 15 April 2019, 16:01:59 »
 

Van mreže Lea

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 1263
  • -Pohvaljen: 1777
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 303
    Poruke
  • O tome ću misliti sutra!
Jama - X pjevanje

Odjednom k meni miris paljevine
   Vjetar donese s garišta mog sela;
Miris iz kog se sve sjećanje vine:
   Sve svadbe, berbe, kola i sijela,
Svi pogrebi, naricaljke, opijela;
Sve što je život sijo i smrt žela.

Gdje je mala sreća, bljesak stakla,
Lastavičje gnijezdo, iz vrtića dah;
Gdje je kucaj zipke, što se makla,
I na traku sunca zlatni kućni prah?

Gdje je vretena zuj, miris hljeba,
Što s domaćim šturkom slavi život blag;
Gdje su okna s komadićkom neba,
Tiha šrkipa vrata, sveti kućni prag?

Gdje je zvonce goveda iz štale,
Što, ko s daljine, zvuk mu kroz star pod
U san kapne; dok zvijezde pale
Stoljeća mira nad sela nam i rod.

Nigdje plača. Smijeha. Kletve. Pjesme.
Mjesec, putujući, na garišta sja:
Ugasnuo s dola dalek jecaj česme,
Crni se na putu lešina od psa...

Zar ima mjesto bolesti i muka,
Gdje trpi, pati, strada čovjek živ?
Zar ima mjesto, gdje udara ruka,
I živiš s onim koji ti je kriv?

Zar ima mjesto, gdje još vrište djeca,
Gdje ima otac kćerku, majku sin?
Zar ima mjesto, gdje ti sestra jeca,
I brat joj stavlja mrtvoj na grudi krin?

Zar ima mjesto, gdje prozorsko cvijeće
Rubi još radost i taži još bol?
Zar ima većeg bogatstva i sreće,
Nego što su škrinja i klupa i stol?

Iz šume, s rikom gora, prasak muko
   Zatutnji. Za njim tanad raspršeno
Ciknu, ko djeca njegova. Pijuko
   Nada mnom zvuk visoko, izgubljeno.
Bitka se bije. Osvetnik se javlja!
Osvijetli me radost snažna poput zdravlja.

Planu u srcu sva ognjišta rodna,
   Osvetom buknu krvi prolivene
Svaka mi žila, i ko usred podna
   Sunca Slobode razbi sve mi sjene.
Držeć se smjera garišnoga dima,
Jurnuh, poletjeh k vašim pucnjevima.

Tu ste me našli ležati na strani,
   Braćo rođena, neznani junaci;
Pjevali ste, i ko kad se dani,
   Široka svjetlost, kao božji znaci,
Okupala me. Rekoh: zar su snovi?
Tko je to pjevo? Tko mi rane povi?

Oćutjeh na čelu meku ruku žene;
   Sladak glas začuh: "Partizani, druže!
Počivaj! Muke su ti osvećene!"
   Ruke se moje prema glasu pruže,
Bez riječi, i dosegnuh nježno lice,
Kosu i pušku, bombu vidarice.

Zajecao sam i još i sad plačem
   Jedino grlom, jer očiju nemam,
Jedino srcem, jer su suze mačem
   Krvničkim tekle zadnji puta. Nemam
Zjenice da vas vidim i nemam moći,
A htio bih, tugo! - s vama u boj poći.

Tko ste? Odakle? Ne znam, al se grijem
   Na vašem svjetlu. Pjevajte. Jer ćutim,
Da sad tek živim, makar možda mrijem.
   Svetu Slobodu i Osvetu slutim...
Vaša mi pjesma vraća svjetlo oka,
Ko narod silna, ko sunce visoka.


Ivan Goran Kovačić



 


Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #91 poslato: 15 April 2019, 18:48:45 »
 

Van mreže Искушеник

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 42
  • -Pohvaljen: 1181
  • Global Moderator
  • Aktivan član
  • *
  • 416
    Poruke
  • Слава Отцу и Сыну и Святому Духу !
У вечну љубав руској браћи!

Мајчице, радуј се јутру
кад га пси лавежом најаве,
утеши брезе кад повију гране,
оседлај коња за мртвог сина
загрли ветар да не плаче…

Мајчице, погледај ме, погледај…
загреј ми рукама хладно лице,
видиш да ту сам, чујеш да дишем,
видиш да смејем се зором с Бајкала,
мајко- лепотице.

Горда моја Рускињице, још чувам мараму
што си развила са седе главе.
Везао сам је облаку, имао је твоје лице,
мајко- лепотице.

Кад ми се роди син окупај га Видовданом
и повиј песмом „Тамо далеко…“,
уз њу сам пао, с њом васкрсао
мајко- лепотице.

Певај му о Србији кад снегови окују кућу,
певај где вечно остадох млад,
певај кад Волга пита те где сам,
нека ти сузе певају низ лице,
мајко- лепотице.

Кад питају, мајко, где ми је гроб
поносно реци: Србија цела!
за њу сам пао, за њу васкрсао,
за њу ти целивах руку и лице
мајко- лепотице.


За њу сам млад оседло коња,
пошао браћи те топле ноћи,
за њу сам, мати, распеће у гори
залуд ми звери копаше очи..
Мајко- лепотице.

За веће од живота- живот сам дао,
гора сад нашим душама листа,
с браћом пред звери молитвом стао
за вечну љубав, веру и Христа.
Мајко- лепотице.

Кад ми се роди син, узми га у наручје
мало пре него што јутро сване,
покажи му где Србија и Русија васкрсвају,
покажи му гору гроба мог,
повиј га у Видовдане!
Русијо, мајко, лепотице!

аутор:Михаило Меденица
 

Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #92 poslato: 15 April 2019, 22:33:05 »
 

Van mreže Copi

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 3096
  • -Pohvaljen: 47604
  • Root Admin
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 2953
    Poruke
Biti srećan - Herman Hesse

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.



Za obnovu linkova posaljite mi privatnu poruku :)

Ne brisite moje teme i teme od MGB
 

Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #93 poslato: 20 Maj 2019, 22:15:43 »
 

Van mreže Искушеник

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 42
  • -Pohvaljen: 1181
  • Global Moderator
  • Aktivan član
  • *
  • 416
    Poruke
  • Слава Отцу и Сыну и Святому Духу !




ЗАШТО СПАВАШ ДУШО МОЈА УСТАНИ

Зашто спаваш, душо, устани,
Ил си самој себи претешка?
Дај, отвори Псалтир Давидов,
Покај се пред Судијом.

„Боже, Боже мој, помилуј ме,
По великој својој милости,
И по мноштву доброте
Очисти безакоње моје.“

Сетих се живота минулог,
Нерођенима позавидех,
Одлазите, воде немирне,
Душо, склањај се од злих.

„Подај души мојој Господе,
Давидово покајање,
Молитвама Богородице
Молитвама светих свих.“

Отварам сад књигу прастару,
Огрћем на плећа мантију,
Теку речи кајне-покајне,
Молим се пред иконом.

„У безакоњу зачет сам,
У гресима ме мати родила,
Окрепи ме да се очистим,
Бићу бељи него снег.“

Велика су туго Давида,
Ал и утеха је голема.
Покаја се ти пред Господом,
И Господ ти опрости.

„Срце чисто саздај у мени,
Боже мојега спасења,
Од греха мојих лице одврати
Не одврати од мене.“


аутор: Jеромонах Роман Матјушин
 

Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #94 poslato: 21 Maj 2019, 14:35:27 »
 

Van mreže Pesak

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 532
  • -Pohvaljen: 425
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 125
    Poruke



Киша

Недељу дана дажд ромиња,
Корито речно пуно муља;
Досадно, горко; и дан тиња,
Као лампа без капи уља.

По стрејама по ваздан чучи
Голубље јато, док не цркне;
Прљава вода одсвуд хучи,
И већ од подне тихо мркне.

Окна се гасе; и ноћ зија
Језива. Канда у те доби –
На прагу стоји весник коби,
А зидови су пуни змија.

Јован Дучић



У мени постоје два вука; један који завија и други који одвија.
 

Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #95 poslato: 29 Maj 2019, 11:12:16 »
 

Van mreže Pesak

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 532
  • -Pohvaljen: 425
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 125
    Poruke


Туђа

Да – мада је соба топла
И светло дотиче ствари...
У мени камен.
Песма и туга.

Устајем опет.
Отварам врата.
Само то није она,
Но нека друга.

Но нека друга,
И туђа.

Милош Галетин
У мени постоје два вука; један који завија и други који одвија.
 

Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #96 poslato: 05 Jun 2019, 11:19:06 »
 

Van mreže Lea

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 1263
  • -Pohvaljen: 1777
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 303
    Poruke
  • O tome ću misliti sutra!
Na Buri


Svu večer na pustom bregu
neko stoji.
Pusti me, majko, da vidim
da li je čovek ili bor.
Pusti me da vidim ko to   
svu večer gleda
u naš beli, skromni dvor.

Pusti me, majko, neće me
umoriti hod:
Breg je blizu nam doma.   
O, ja osećam da mi je rod
taj čovek ili bor
što svu večer blizu groma
stoji i gleda u naš dvor.

Vidiš li, oblak crn,   
ogroman, zlokoban brod,
nad njim plovi
i smrt nosi?
O, majko, idi, ti ga bar zovi,
neka se skloni u naš dom   
taj čovek ili bor
što svu večer stoji i gleda
u naš beli skromni dvor.




https://www.aukcije.hr/pics/381/3815768/20181203223829988207.jpg.768x0px.jpg
Omiljeni stihovi i poezija





Desanka Maksimović
 

Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #97 poslato: 09 Jun 2019, 20:58:23 »
 

Van mreže Pesak

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 532
  • -Pohvaljen: 425
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 125
    Poruke



Једне ноћи

Те ноћи писах седећ посве мирно,
да не бих мајци у суседној соби,
шкрипањем стола у сан дирно.

А кад ми је која устребала књига,
сасвим сам тихо ишао по сагу,
у свакој кретњи била ми је брига,
да старичицу не пробудим драгу.

А ноћ је текла спокојна и нема,
и тад се сетих, да је више нема.

Добрица Цесарић
У мени постоје два вука; један који завија и други који одвија.
 

Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #98 poslato: 17 Jun 2019, 15:43:31 »
 

Van mreže Lea

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 1263
  • -Pohvaljen: 1777
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 303
    Poruke
  • O tome ću misliti sutra!
Izgubljena za one koji žive

Izgubljena za one koji žive
na drugim rekama. Kada nema sunca
slična je suncu. U zaborav sliva
ovu vodu koja zvezde bunca.
Bezuspešan joj trud
da bude ptica nad prazninom i svud;
samo je vodo-pad dok ptice padaju
u svoju pesmu koju ne shvataju.

Pitam njeno sunce koliko je sati
Pitam joj obale kuda me to vode
Pitam njene ptice kako da se vratim
Pitao bih reku ali reka ode.
Znam je mada me tada nije bilo.

Videh neizrecive silaske svetlosti
u njene vode i u moje kosti.

Dan nam je uzrok noći, padu krila.
Cvet umesto lampe unosim joj u noć
prostor po meri moga srca i moć
reči koja zadrzavajući razdaljinu
ostade u podsvesti gde bol svaki minu.

Pitam njeno sunce koliko je sati
Pitam joj obale kuda me to vode
Pitam njene ptice kako da se vratim
Pitao bih reku ali reka ode.







 

Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #99 poslato: 28 Jun 2019, 13:39:06 »
 

Van mreže Lea

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 1263
  • -Pohvaljen: 1777
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 303
    Poruke
  • O tome ću misliti sutra!
Po rastanku


I

Reci mi sad, kada već prošlo sve je:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi –
reci, da l’ te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad, kad me ne voliš više;
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dana koji nekad biše
duša ti samo kad me vidiš seća –
reci, da l’ te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?

II

Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre;
ti si mi tada reći mog’o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reč i dve.
Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi rek’o,
katkad surovo, katkada meko,
ostao je trag.
Sad srce moje bije tiše:
već manje volim, a znam više
nego pre;
već sad mi ne bi reći mog’o
onako dosta, onako mnogo
sa reč i dve.
I kad bi danas prišao meni
i hteo reći davno rečeni’
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada rek’o,
bila je laž.

III

O, kad bi znao ti kako je meni
što neću više smeti
ni u proleće, kad trava zeleni,
ni kada cveta leti,
doći ti sutonom, dok tuga raste.

O, kad bi znao ti kako je duši
kad zadnje drveće mre
i zadnje lišće žalosno pevuši,
što neće moći kao pre
reći ti svoje jesenje plašnje.

O, kad bi znao ti šta srce skriva
kad oko zalud traži.
O, kad bi znao ti kako jednolik biva,
bez boje i bez draži,
svaki dan kada te videla nisam.




Desanka Maksimović



« Poslednja izmena: 29 Jun 2019, 15:35:33 od strane Copi »