Nalazite se trenutno ovde:


*
MS Tim



    D O B R O    D O S L I    ! ! !





Omiljeni stihovi i poezija

Autor (Pročitano 14490 puta)

0 Članovi i 3 gostiju pregledaju ovu temu.

Jama - X pjevanje
« Odgovor #90 poslato: 15 April 2019, 16:01:59 »
 

Van mreže Lea

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 1046
  • -Pohvaljen: 1345
  • VIP
  • Aktivan član
  • *
  • 246
    Poruke
  • Jedna gitara, hiljadu je snova ...
Jama - X pjevanje

Odjednom k meni miris paljevine
   Vjetar donese s garišta mog sela;
Miris iz kog se sve sjećanje vine:
   Sve svadbe, berbe, kola i sijela,
Svi pogrebi, naricaljke, opijela;
Sve što je život sijo i smrt žela.

Gdje je mala sreća, bljesak stakla,
Lastavičje gnijezdo, iz vrtića dah;
Gdje je kucaj zipke, što se makla,
I na traku sunca zlatni kućni prah?

Gdje je vretena zuj, miris hljeba,
Što s domaćim šturkom slavi život blag;
Gdje su okna s komadićkom neba,
Tiha šrkipa vrata, sveti kućni prag?

Gdje je zvonce goveda iz štale,
Što, ko s daljine, zvuk mu kroz star pod
U san kapne; dok zvijezde pale
Stoljeća mira nad sela nam i rod.

Nigdje plača. Smijeha. Kletve. Pjesme.
Mjesec, putujući, na garišta sja:
Ugasnuo s dola dalek jecaj česme,
Crni se na putu lešina od psa...

Zar ima mjesto bolesti i muka,
Gdje trpi, pati, strada čovjek živ?
Zar ima mjesto, gdje udara ruka,
I živiš s onim koji ti je kriv?

Zar ima mjesto, gdje još vrište djeca,
Gdje ima otac kćerku, majku sin?
Zar ima mjesto, gdje ti sestra jeca,
I brat joj stavlja mrtvoj na grudi krin?

Zar ima mjesto, gdje prozorsko cvijeće
Rubi još radost i taži još bol?
Zar ima većeg bogatstva i sreće,
Nego što su škrinja i klupa i stol?

Iz šume, s rikom gora, prasak muko
   Zatutnji. Za njim tanad raspršeno
Ciknu, ko djeca njegova. Pijuko
   Nada mnom zvuk visoko, izgubljeno.
Bitka se bije. Osvetnik se javlja!
Osvijetli me radost snažna poput zdravlja.

Planu u srcu sva ognjišta rodna,
   Osvetom buknu krvi prolivene
Svaka mi žila, i ko usred podna
   Sunca Slobode razbi sve mi sjene.
Držeć se smjera garišnoga dima,
Jurnuh, poletjeh k vašim pucnjevima.

Tu ste me našli ležati na strani,
   Braćo rođena, neznani junaci;
Pjevali ste, i ko kad se dani,
   Široka svjetlost, kao božji znaci,
Okupala me. Rekoh: zar su snovi?
Tko je to pjevo? Tko mi rane povi?

Oćutjeh na čelu meku ruku žene;
   Sladak glas začuh: "Partizani, druže!
Počivaj! Muke su ti osvećene!"
   Ruke se moje prema glasu pruže,
Bez riječi, i dosegnuh nježno lice,
Kosu i pušku, bombu vidarice.

Zajecao sam i još i sad plačem
   Jedino grlom, jer očiju nemam,
Jedino srcem, jer su suze mačem
   Krvničkim tekle zadnji puta. Nemam
Zjenice da vas vidim i nemam moći,
A htio bih, tugo! - s vama u boj poći.

Tko ste? Odakle? Ne znam, al se grijem
   Na vašem svjetlu. Pjevajte. Jer ćutim,
Da sad tek živim, makar možda mrijem.
   Svetu Slobodu i Osvetu slutim...
Vaša mi pjesma vraća svjetlo oka,
Ko narod silna, ko sunce visoka.


Ivan Goran Kovačić



 


Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #91 poslato: 15 April 2019, 18:48:45 »
 

Van mreže Искушеник

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 16
  • -Pohvaljen: 236
  • Aktivan član
  • ******
  • 55
    Poruke
У вечну љубав руској браћи!

Мајчице, радуј се јутру
кад га пси лавежом најаве,
утеши брезе кад повију гране,
оседлај коња за мртвог сина
загрли ветар да не плаче…

Мајчице, погледај ме, погледај…
загреј ми рукама хладно лице,
видиш да ту сам, чујеш да дишем,
видиш да смејем се зором с Бајкала,
мајко- лепотице.

Горда моја Рускињице, још чувам мараму
што си развила са седе главе.
Везао сам је облаку, имао је твоје лице,
мајко- лепотице.

Кад ми се роди син окупај га Видовданом
и повиј песмом „Тамо далеко…“,
уз њу сам пао, с њом васкрсао
мајко- лепотице.

Певај му о Србији кад снегови окују кућу,
певај где вечно остадох млад,
певај кад Волга пита те где сам,
нека ти сузе певају низ лице,
мајко- лепотице.

Кад питају, мајко, где ми је гроб
поносно реци: Србија цела!
за њу сам пао, за њу васкрсао,
за њу ти целивах руку и лице
мајко- лепотице.


За њу сам млад оседло коња,
пошао браћи те топле ноћи,
за њу сам, мати, распеће у гори
залуд ми звери копаше очи..
Мајко- лепотице.

За веће од живота- живот сам дао,
гора сад нашим душама листа,
с браћом пред звери молитвом стао
за вечну љубав, веру и Христа.
Мајко- лепотице.

Кад ми се роди син, узми га у наручје
мало пре него што јутро сване,
покажи му где Србија и Русија васкрсвају,
покажи му гору гроба мог,
повиј га у Видовдане!
Русијо, мајко, лепотице!

аутор:Михаило Меденица
 

Odg: Omiljeni stihovi i poezija
« Odgovor #92 poslato: 15 April 2019, 22:33:05 »
 

Van mreže Copi

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 2565
  • -Pohvaljen: 43582
  • Root Admin
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 2843
    Poruke
Biti srećan - Herman Hesse

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.



Za obnovu linkova posaljite mi privatnu poruku :)

Ne brisite moje teme i teme od MGB