Nalazite se trenutno ovde:


                                                 

*
MS Tim

W3Schools

    D O B R O    D O S L I    ! ! !




* Pravila foruma

KODIRANJE LINKOVA
Sve linkove ili grupe linkova koji vode ka drugim sajtovima, a koje ostavljate u svojim porukama morate staviti izmedju odgovarajućih CODE tagova. Da bi linkovi bili vidljivi, treba kliknuti na dugme "Hvala" koje je obojeno plavim slovima, i nalazi se ispod avatara korisnika koji je postavio temu ili post.

DUPLIRANJE TEMA
Pre nego što želite da otvorite neku temu i postavite neke linkove...izvršite PRETRAGU. Izaberete željenu sekciju i namestite da Vam pretraga prikaže rezultate kao TEME, da biste imali sto pregledniji uvid u postavljene teme na forumu i da izbegnete da postavite duplikat.

POSTAVLJANJE TEMA
Da biste sebi i drugim članovima olakšali pretragu na forumu, potrebno je da temama date originalne nazive i godine proizvodnje.


Dogodilo se u Decembru

Autor (Pročitano 1004 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Odg: Dogodilo se u Decembru
« Odgovor #10 poslato: 24 Novembar 2016, 17:26:46 »
 

Van mreže Nikolija

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 10
  • -Pohvaljen: 14793
  • VIP
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 1843
    Poruke
Dogodilo se na dan - 11. decembar

1282. - Umro je car Mihailo VIII, osnivač poslednje vizantijske dinastije Paleologa (1259) i obnovitelj carstva nakon 57 godina latinske okupacije. Premestio je prestonicu iz Nikeje u Carigrad koji je osvojio 1261. i uspešno se odupirao namerama Karla Anžujskog i Mlečana da uspostave Latinsko carstvo. Nasledio ga je sin Andronik II.

1475. - Rođen je italijanski sveštenik Đovani de Mediči, papa Lav X od 1513. do smrti 1521. Kao veliki zaštitnik umetnosti učinio je Rim centrom evropske kulture. Uprkos naporima, uključujući ekskomunikaciju osnivača protestanske crkve u Nemačkoj Martina Lutera, nije uspeo da suzbije "jeres" - pokret verske reformacije započet tokom njegovog pontifikata, i spreči stvaranje protestantske crkve.

1803. - Rođen je Hektor Berlioz, francuski kompozitor i muzički pisac, tvorac francuske programske muzike, vođa muzičkog romantizma. Izvršio je veliki uticaj na evropsku muziku. Pisao je muzičke članke i kritike, komponovao simfonijska dela, opere... Dela: "Fantastična simfonija", "Harold u Italiji", "Trojanci u Kartagini", "Prokletstvo Fausta"...

1810. - Rođen je francuski pisac Alfred de Mise. Nesrećna ljubav s književnicom Žorž Sand inspirisala ga je za pesme "Noći", a u autobiografskom romanu "Ispovest jednog deteta ovog veka" opisao je "bolesti veka" i sumrak ideala. Njegovim najboljim dramskim delima smatraju se "Marijanine ćudi" i "Ne šali se s ljubavlju".

1843. - Rođen je nemački bakteriolog Robert Koh, jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.

1858. - Svetoandrejska skupština izvršila je smenu dinastije u Srbiji zbacivši kneza Aleksandra Karađorđevića. Na presto je vraćen Miloš Obrenović, a za njegovog naslednka proglašen je njegov sin Mihailo.

1866. - Održana je prva trka jahti preko Atlantskog okeana.

1888. - Skupština Srbije prihvatila je ustav radikala - kojim je prvi put uvedena parlamentarna demokratija - i kralja Milana Obrenovića. Kralj je ukinuo ustav državnim udarom 9. maja 1894. i vratio na snagu Namesnički ustav iz 1869.

1894. - U Parizu, je otvorena prva svetska automobilska izložba na kojoj se predstavilo devet proizvođača.

1918. - Umro je Ivan Cankar, jedan od najvećih slovenačkih književnika, majstor snažnog izraza, slikar društva svoga vremena, nepomirljiv i oštar kritičar društvenog zla, branilac potlačenih i eksploatisanih. Odličan satiričar, sa mnogo osećanja za socijalnu pravdu, postavio je i raspravljao niz socijalnih i psiholoških problema; dao je veliki broj snažnih dela, od kojih su najpoznatija: "Kralj Bejtanove", "Za dobro naroda", "Martin Kačur", "Sluga Jernej i njegovo pravo"... Ljubljanski biskup Jeglič naredio je da se 1899. spali njegova zbirka pesama "Erotika". Jedan je od prvih i, pored Župančića, najjači predstavnik literarnog pokreta poznatog kao moderna.

1918. - Rođen je ruski pisac Aleksandar Solženjicin, koji je zbog oštre kritike staljinizma u svojim delima, postao najpoznatiji sovjetski disident krajem šezdesetih. Pripovetkom "Jedan dan Ivana Denisoviča" u književnost je uveo temu Staljinovih logora, u kojima je sam proveo devet godina. Emigrirao je 1974, a u Rusiju se vratio posle dve decenije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970. ("Odjel za rak", "U prvom krugu", "Arhipelag gulag").

1937. - Fašističko Veliko veće donelo je odluku da se Italija povuče iz Lige naroda.

1938. - U Jugoslaviji su održani parlamentarni izbori, sedmi i poslednji između dva svetska rata.

1941. - Nemačka i Italija su objavile rat SAD, a Kongres SAD je istog dana objavio rat tim dvema zemljama. Poljska je objavila rat Japanu, a Kuba, Kostarika, Nikaragva, Dominikanska Republika i Gvatemala Nemačkoj i Italiji.

1946. - Generalna skupština UN osnovala je UNICEF - Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci u zemljama razorenim ratom.

1961. - Album Elvisa Prislija "Blue Hawaii" dospeo je na prvo mesto top-lista i tu se zadržao narednih 20 nedelja.

1972. - Američki astronauti iz broda "Apolo 17" Eugen Kernon i Harison Smit spustili su se na Mesec, u poslednjoj misiji u okviru programa "Apolo".

1973. - Zapadnonemački kancelar Vili Brant i čehoslovački premijer Lubomir Štrougal potpisali su ugovor kojim je formalno poništen Minhenski pakt iz 1938, kojim su Velika Britanija i Francuska prepustile nacističkoj Nemačkoj oblast Sudeta u Čehoslovačkoj.

1991. - U Mastrihtu je potpisan Sporazum o monetarnoj i političkoj uniji članica Evropske zajednice.

1992. - Savet bezbednosti UN je, na zahtev Makedonije, odobrio upućivanje 800 vojnika UN u tu bivšu jugoslovensku republiku.

1997. - U Kjotu je posle maratonskih pregovora potpisan Protokol o zaštiti životne sredine koji predviđa i smanjenje proizvodnje ugljen dioksida i drugih štetnih gasova za koje se smatra da izazivaju efekte "staklene bašte" i globalno zagrevanje. SAD nisu stavile svoj potpis uz objašnjenje da bi to nanelo štetu njihovoj privredi. Protokol iz Kjota, koji je potpisala 141 država, stupio je na snagu 16. februara 2005. godine.

1999. - Umro je Franjo Tuđman, predsednik Republike Hrvatske od aprila 1990, nakon prvih višestranačkih izbora u SFRJ i prvi predsednik nezavisne Hrvatske. Bio je lider Hrvatske demokratske zajednice, političke stranke koja se zalagala za izdvajanje Hrvatske iz SFRJ. Njegovom zaslugom Hrvatska je 25. juna 1991. proglasila samostalnost, a u januaru 1992. stekla je međunarodno priznanje.

2000. - Izrael i Palestina obnovili su kontakte na višem nivou u cilju okončanja sukoba i pronalaženja načina za obnavljanje mirovnih pregovora.

2001. - Vrhovni sud SAD osudio je Francuza Zakariasa Musauia za učešće u terorističkim napadima 11. septembra, što je prva kazna u SAD koja se direktno odnosi na te napade.

2002. - Prva evropska svemirska letilica "Ariana-5" eksplodirala je odmah pošto je lansirana iz Francuske Gvajane, nakon čega su se dva satelita, vredna 600 miliona dolara, srušila u Atlantik.
 


Odg: Dogodilo se u Decembru
« Odgovor #11 poslato: 26 Novembar 2016, 20:43:11 »
 

Van mreže Nikolija

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 10
  • -Pohvaljen: 14793
  • VIP
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 1843
    Poruke
Dogodilo se na dan - 12. decembar

1586. - Umro je Ištvan Batori, knezTransilvanije od 1571. i poljski kralj od 1575, koji je tokom vladavine uspeo da konsoliduje prilike u zemlji i da osigura poljsku prevlast na Baltiku. Osnovao je univerzitet u Vilnjusu 1579.

1800. - Vašington je postao prestonica SAD-a.

1806. - U Prvom srpskom ustanku oslobođena je Beogradska varoš i Turci su potisnuti u Kalemegdansku tvrđavu, za šta je izuzetno zaslužan buljubaša Konda, rodom iz okoline Janjine u Grčkoj, prebeglica iz tabora turskog komandanta grada Alije Gušanca. Konda, Uzun-Mirko Apostolović i još petorica dobrovoljaca pred zoru su se neopaženo prebacili preko bedema, pobili turske stražare kod Sava-kapije i ustanicima otvorili kapiju, što je bilo odlučujuće za ishod bitke. U višečasovnoj bici za varoš poginulo je oko 300 Turaka i 54 srpska ustanika. Uvidevši da je odbrana tvrđave beznadežna, Gušanac je pobegao niz Dunav 29. decembra, a 8. januara 1807. predale su se snage novog turskog komandanta, Sulejman-paše, pa je Beograd, posle 380 godina, ponovo postao centar srpske države.

1821. - Rođen je Gistav Flober, klasik francuskog realističnog romana, autor dela "Gospođa Bovari" zbog kojeg je bio optužen za povredu javnog morala ("Buvar i Pekiše", "Sentimentalno vaspitanje", "Salambo", "Iskušenja svetog Antonija").

1863. - Rođen je Edvard Munk, slikar i graver, jedan od vođa norveških modernih slikara i glavnih predstavnika ekspresionizma. Slikarstvo je studirao u Oslu, a često je putovao u Pariz, gde je više puta bio u kontaktu sa Van Gogom, Gogenom i Tuluzom Lotrekom. Radio je kompozicije, portrete i pejzaže. Njegovi ekspresivni oblici sa oblom uprošćenom konturom spajaju arhaični lik nordijske usamljenosti sa modernim alegorijskim izrazom psihičke patnje, arhetipske predstave sa košmarnim prikazima. Slike mu pre svega odišu melanholijom: one predočavaju sumorno razmišljanje o misteriji života i ljudskoj egzistenciji, usamljenost, strah od smrti i duboku patnju. Izlažući u Nemačkoj, presudno je uticao na razvoj nemačkog ekspresionizma. Najzačajnije delo - "Vrisak".

1873. - U Srbiji je uveden dinar kao novčana jedinica. Srbija je pristupila Novčanoj konvenciji koju su u Parizu 1865. potpisale Francuska, Belgija, Italija i Švajcarska. Donesen je zakon o kovanju novca - 20 i 10 dinara u zlatu i srebrnjaka od pet, dva, jedan i pola dinara. Time je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca - dukata, forinti, talira. Dinar je uzet za novčanu jedinicu jer je taj naziv postojao na Balkanu još u vreme starog Rima.

1894. - Japanske trupe su počele invaziju Koreje.

1896. - Đuljielmo Markoni je u Londonu prvi put javno prikazao bežičnu radiotelegrafiju.

1896. - Srpsko učiteljsko društvo osnovalo je u Beogradu Školski muzej, kasnije Pedagoški muzej.

1913. - U školama u Palestini uveden je hebrejski kao obavezan jezik.

1913. - Slika Leonarda da Vinčija "Mona Liza" pronađena je u Firenci, dve godine pošto je ukradena iz pariskog muzeja "Luvr".

1915. - Rođen je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova poput pesama "Stranci u noći" i "Njujork, Njujork". Dobitnik je Oskara za film "Odavde do večnosti".

1915. - Poleteo je prvi avion načinjen u potpunosti od metala, koji je konstruisao Nemac Hugo Junkers.

1917. - Dogodila se jedan od najvećih železničkih nesreca u istoriji, u Modanu (Modane) u Francuskoj. Poginulo je 543 ljudi.

1918. - Srpska vojska je po završetku Prvog svetskog rata ušla u Zemun, čime je okončana dvovekovna vladavina Habsburške monarhije u tom gradu.

1920. - Konstituisana je Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Rad skupštine, kojom je predsedavao hrvatski političar Ivan Ribar, trajao je više od Å¡est meseci i okončan je donošenjem Vidovdanskog ustava 28. juna 1921.

1940. - Jugoslavija je u Drugom svetskom ratu potpisala s Mađarskom ugovor o "večnom prijateljstvu", koji je Budimpešta pogazila posle manje od pola godine, okupiravši Bačku ubrzo po agresiji nacističke Nemačke na Jugoslaviju u aprilu 1941.

1951. - Legendarni bejzbol igrač Džo di Mađio povukao se iz sveta sporta.

1958. - Umro je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač Katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, naučnik svetskog ugleda. Građevinsku tehniku studirao je u Beču, gde je i doktorirao. Bio je profesor teorijske fizike, a bavio se i kosmičkom fizikom i geofizikom. U prvom delu objavljenom na francuskom jeziku, "Matematička teorija termičkih pojava izazvanih Sunčevom radijacijom" (Theorie mathematique des phenomenes thermiques produits par la radiation solaire), izložio je novu teoriju rasporeda Sunčevih radijacija na površini planeta i toka klimatskih promena u geološkoj prošlosti Zemlje. Njegova reforma Julijanskog kalendara prihvaćena je na Svepravoslavnom kongresu crkava u Carigradu 1923. Tvorac je i teorije o pomeranju Zemljinih polova. Napisao je više od 700 monografija, studija, udžbenika i popularnih dela. Ostala dela: "Kanon der Erdbestrahlung", "Nebeska mehanika", "Osnovi nebeske mehanike", "Sekularna pomeranja Zemljinih polova", "Istorija astronomske nauke".

1958. - Umro je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. Pod komunističkom vladavinom Josipa Broza anatemisan je i prećutkivan je njegov rad. U Londonu je u Drugom svetskom ratu 1942. i 1943. bio predsednik emigrantske jugoslovenske vlade, a posle rata je u odsustvu osuđen na 20 godina robije na procesu Draži Mihailoviću i umro je u emigraciji u Velikoj Britaniji. U svetu je bio izuzetno cenjen i smatran jednim od najvećih svetskih autoriteta u teoriji ustavnog prava, što ilustruje i podatak da mu je francuski predsednik Šarl de Gol poslao Nacrt ustava Pete republike, zamolivši ga da ga prouči i oceni. Napisao je mnoštvo studija i rasprava. Dela: "O suverenosti", "O državi" (Osnovi jedne pravne teorije o državi), "Ustavobranitelji i njihova vlada", "Svetozar Marković", "Makijaveli", "Druga vlada Miloša i Mihaila", "Vlada Milana Obrenovića", "Ustavno pravo Kraljevine Srbije", "Ustavno pravo Kraljevine SHS", "Vođe Francuske revolucije".

1960. - Rodjen je Emerson Fittipaldi, brazilski automobilski trkač, vozač formule 1.

1963. - Kenija je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta s Džomom Kenijatom kao premijerom. Na isti dan 1964. postala je republika, a Kenijata prvi predsednik.

1965. - Održan je poslednji veliki koncert Bitlsa u Velikoj Britaniji.

1969. - Grčka se povukla iz Saveta Evrope i time izbegla da zbogvojnog režima i kršenja ljudskih prava bude izbačena iz te evropske institucije.

1979. - Grupa generala izvršila je vojni udar u Južnoj Koreji ipreuzela vlast.

1983. - Šiitski ekstremisti aktivirali su automobile bombe ispred američke i francuske ambasade u Kuvajtu. Pet osoba je poginulo, a 86 ranjeno.

1992. - Na indonežanskim ostrvima Flores i Babi u zemljotresu je poginulo najmanje 2.200 ljudi.

1993. - Rusi su na referendumu, prvom slobodnom izjašnjavanju od1917. izglasali novi ustav kojim je predsednik Boris Jeljcin dobio široka ovlašćenja. Spor oko ustava doveo je početkom oktobra do tragičnog konflikta sa komunistima i ekstremnim nacionalistima u kojem je poginulo više od 150 ljudi.

2000. - Eritreja i Etiopija potpisale su u Alžiru mirovni sporazum kojim je okončan dvogodišnji rat oko granica.

2000. - Umro je Ndabaningi Sitole, jedan od vodećih crnačkih lidera 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. Bio je osnivač i predsednik Afričke nacionalne unije Zimbabvea, koju je osnovao 1963. godine.

2002. - U Beču je Stalni savet OEBS-a odlučio da produži mandate svojih misija na prostoru bivše Jugoslavije.

2003. - Umro je bivši predsednik Azerbejdžana, Hajdar Alijev, koji se na političkoj sceni te zemlje nalazio više od 30 godina.

2005. - Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da je oko 30.000 građana Iraka poginulo u ratu u toj zemlji, od početka invazije 20. marta 2003. godine.
 

Odg: Dogodilo se u Decembru
« Odgovor #12 poslato: 26 Novembar 2016, 20:43:45 »
 

Van mreže Nikolija

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 10
  • -Pohvaljen: 14793
  • VIP
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 1843
    Poruke
Dogodilo se na dan - 13. decembar

1545. - Počeo je sa radom Tridentski koncil koji je u maju 1542. sazvao papa Pavle III. Ekumenski koncil, na kojem je do kraja izgrađen status katoličke crkve kao dogmatske, protivreformacijske, militantne ustanove s papom-autokratom na čelu, s prekidima je zasedao do 1563. Na osnovu zaključka ovog skupa vođen je protivreformacijski pokret koji je doveo do Tridesetogodišnjeg rata između prokatoličkih i protestantskih snaga u Evropi (1618-48).

1553. - Rođen je francuski kralj Anri IV, prvi monarh iz dinastije Burbona. Idejni vođa hugenota (protestanata) kasnije je prešao na katolicizam, ali je Nantskim ediktom 1598. osigurao hugenotima verske slobode i okončao verske ratove. Tokom njegove vladavine osnovane su prve francuske kolonije u Americi. Ubio ga je rimokatolički fanatik Fransoa Ravajak.

1570. - Mirom u Šćećinu Danska je priznala nezavisnost švedske.

1577. - Engleski moreplovac i istraživač, Frensis Drejk (Francis Drake) je isplovio na jedrenjaku 'Golden Hind' iz engleske luke Plimut (Plymouth) na svoje dugo putovanje oko sveta.

1642. - Holandski moreplovac Abel Tasman otkrio je Novi Zeland, ali se nije iskrcao iz straha od ratobornih domorodaca, pa je zasluga za otkriće pripala Englezu Džejmsu Kuku koji se 1769. iskrcao na jedno od novozelandskih ostrva.

1759. - U Filadelfiji je otvorena prva muzička prodavnica.

1797. - Rođen je Hajnrih Hajne, nemački revolucionarni pesnik, jedan od najvećih liričara 19. veka. Oduševljen julskom revolucijom, 1831. odlazi u Pariz, gde će ostati do smrti. Po dolasku Karla Marksa u Pariz, sklapa sa njim prijateljstvo i genijalna politička satira, "Nemačka, jedna zimska bajka", nastaje pod Marksovim uticajem. Kao osećajan, smeo, borben i pravdoljubiv pesnik, raskida sa romantikom. Polazeći od narodne lirike, prelazi put do realističke satire, a nenadmašan je u ljubavnoj lirici. Njegov uticaj na dalji razvoj nemačke literature (Mlada Nemačka) je ogroman, a daleko prevazilazi i granice Nemačke. Najvažnija dela: "Pesme", "Putne slike", "Knjiga pesama", koja sarži i čuveni "Lirski intermeco", "Romantična škola", "Romansero", "Put na Harc"...

1806. - Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku oslobodili beogradsku varoš i naterali Turke da se povuku u Kalemegdansku tvrđavu. Tvrđava je osvojena početkom 1807, a nakon sloma ustanka 1813. Turci su ponovo zauzeli Beograd.

1816. - Rođen je Verner Simens, nemački pronalazač i industrijalac. Njegovi izumi - telegraf sa kazaljkom (1846), prva telegrafska linija Berlin - Frankfurt na Majni, dinamo mašina (1866), električni tramvaj (1879), električni pirometar i dr, kao i izumi njegove braće Vilhelma i Fridriha - doprineli su snažnom razvitku nemačke industrije. Umro je 1892. godine.

1847. - Engleska književnica Emili Bronte (Emily Bronte), je objavila roman Orkanski visovi (Wuthering Heights) pod pseudonimom Elis Bel (Ellis Bell).

1877. - Srpski kralj Milan Obrenović odazvao se pozivu Rusije koja je zaratila s Otomanskim carstvom, i Srbija je objavila drugi rat islamskoj carevini, iako se još nije oporavila od poraza u prvom. Srpska vojska je ubrzo potukla Turke i oslobodila južne srpske gradove - Niš, Belu Palanku, Pirot, Kuršumliju, Prokuplje i Vranje. Krajem januara 1878. rat je završen mirom Rusije i Otomanskog carstva u San Stefanu na štetu Srbije, ali su odredbe tog mira izmenjene na Berlinskom kongresu kasnije iste godine. Srbija i Crna Gora priznate su kao nezavisne države, a Srbiji je priznato teritorijalno proširenje.

    1903. - Italo Marcioni je u Nju Džersiju patentirao kornet za sladoled.

    1904. - U Londonu, Engleska, pušten je u rad sistem podzemne železnice koji je radio na električnu struju.

    1913. - "Mona Liza" je vraćena u Luvr nakon što je ukradena još avgusta 1911. godine.

    1920. - Liga naroda osnovala je Međunarodni sud pravde u Hagu.

    1921. - SAD, Velika Britanija, Francuska i Japan potpisali su Vašingtonski ugovor o međusobnom poštovanju ostrvskih poseda u Pacifiku.

    1928. - U Njujorku je premijerno izvedena simfonijska poema Džordža Geršvina "Amerikanac u Parizu".

    1928. - Dizajnirana je prva igla za mašnu.

    1937. - Japanske trupe su okupirale kineski grad Nanking i u narednih šest sedmica pobile oko 200.000 Kineza, mahom civila, a krvoproliće je ušlo u istoriju pod nazivom "silovanje Nankinga".

    1939. - U prvoj velikoj pomorskoj bici u Drugom svetskom ratu britanske krstarice "Ekseter", "Ajaks" i "Ahil" su kod zaliva La Plata u Atlantskom okeanu teško oštetile i onesposobile nemački bojni brod "Graf Špe", koji je tokom gusarskog krstarenja u južnom Atlantiku i Indijskom okeanu prethodno potopio devet trgovačkih brodova.

    1943. - Sovjetska vlada je u Drugom svetskom ratu, povodom odluka Drugog zasedanja Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, saopštila da odluke AVNOJ-a "pomažu daljoj uspešnoj borbi naroda Jugoslavije protiv hitlerovske Nemačke".

    1944. - Japanski avion napunjen eksplozivom, kojim je upravljao pilot samoubica (kamikaza), u Drugom svetskom ratu je udario u američku krstaricu "Nešvil" i usmrtio 133 člana posade.

    1950. - Džejms Din otpočeo je svoju karijeru pojavljivanjem u reklami za "Pepsi".

    1967. - Vojna hunta u Grčkoj je sprečila kontraudar, a kralj Konstantin, primoran da napusti Grčku, pobegao je sa porodicom u Rim.

    1981. - General Vojćeh Jaruzelski zaveo je ratno stanje u Poljskoj, zabranjen je rad nezavisnog sindikata "Solidarnost", a hiljade sindikalnih aktivista su pritvoreni.

    1982. - U zemljotresu u Severnom Jemenu, u provinciji Damar stotinak kilometara jugoistočno od glavnog grada Sane, poginulo je oko 3.000 ljudi.

    1988. - U Kongu je potpisan protokol Angole, Kube i Južne Afrike,uz posredovanje SSSR i SAD, kojim je otvoren put ka nezavisnosti Namibije i okončanju građanskog rata u Angoli započetog 1975.

    1991. - Bivše sovjetske republike Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan odlučile su da se priključe Zajednici Nezavisnih Država.

    1999. - U Ljubljani je u 75. godini umro slovenački političar Stane Dolanc, visoki komunistički i državni funkcioner u bivšoj Jugoslaviji.

    2000. - Predsednik Rusije Vladimir Putin došao je na Kubu u prvu posetu jednog ruskog državnika Fidelu Kastru od raspada SSSR-a 1991.

    2001. - U samoubilačkom napadu ekstremista na zgradu indijskog parlamenta u Nju Delhiju ubijeno je 13 ljudi. Za napad su osumnjičeni muslimanski sepratisti koji se od 1989. bore protiv indijskih vlasti u Džamu i Kašmiru.

    2002. - Na samitu u Kopenhagenu Evropska unija odlučila je da se proširi za još 10 novih država članica: Poljsku, Češku, Mađarsku, Sloveniju, Slovačku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Kipar i Maltu, počev od 1. maja 2004. godine.

    2003. - Američke snage su uhapsile svrgnutog iračkog predsednika Sadama Huseina, koji se skrivao u podzemnom skloništu u blizini svog rodnog grada Tikrita. Potraga za njim trajala je skoro devet meseci od kada su američko-britanske snage izvršile invaziju na Irak.

    2004. - Na predsedničkim izborima u Rumuniji pobedio je gradonačelnik Bukurešta i kandidat reformskih opozicionih snaga Trajan Bašesku, čime je okončana dekada vladavine naslednika bivšeg komunističkog režima.
 

Odg: Dogodilo se u Decembru
« Odgovor #13 poslato: 26 Novembar 2016, 20:44:14 »
 

Van mreže Nikolija

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 10
  • -Pohvaljen: 14793
  • VIP
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 1843
    Poruke
Dogodilo se na dan - 14. decembar

1503. - Rođen je francuski astrolog Mišel de Notr-Dam, poznat kao Nostradamus, najpoznatiji prorok u istoriji, autor knjige "Proročanstva" (1555). Bio je lični lekar francuskog kralja Šarla IX i dvorski astrolog Katarine Mediči.

1799. - Umro je Džordž Vašington, američki nacionalni junak i prvi predsednik SAD (1789-97). Poreklom iz imućne farmerske porodice, izabran je za glavnokomandujućeg vojske kolonista u ratu za oslobođenje i nezavisnost od Engleske. Stekao je velike zasluge u organizovanju nacionalne armije i njenim pobedonosnim borbama, kao i u donošenju Ustava 1787. godine i učvršćivanju jedinstva kolonija koje je dovelo do stvaranja Sjedinjenih Američkih Država. Za predsednika je biran dva puta, a na trećim izborima je odbio da se kandiduje i povukao se iz političkog života 1797, uputivši narodu poznatu oproštajnu besedu "Farewell add ress".

1822. - U Veroni je završen Kongres Svete Alijanse na kojem je odlučeno da se interveniše protiv građanske revolucije u španiji, dok pomoć Grčkoj u borbi za oslobođenje od Turske nije prihvaćena.

1900. - Nemački fizičar Maks Plank objavio je "kvantnu teoriju", prema kojoj energija radijacije potiče iz nevidljivih delića, kvanta, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.

1901. - U Londonu je održan prvi turnir u stonom tenisu.

1911. - Norveški istraživač Rual Amundsen postao je prvi čovek koji je stigao na Južni pol, pretekavši engleskog polarnog istraživača Roberta Skota, koji je na Južni pol stigao 18. januara 1912.

1916. - Danci su glasali da se Danska Zapadna Indija proda SAD za 25 miliona dolara.

1918. - U Velikoj Britaniji su prvi put na izborima glasale žene i dobile su pravo da se kandiduju za parlament. Prva žena koja je izabrana bila je grofica Markiević, irski nacionalista, ali nije mogla da zauzme svoje mesto u Parlamentu jer je bila u zatvoru.

1927. - Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka i podržala prijem te zemlje u Ligu naroda.

1935. - Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik (od 1918) podneo je ostavku, a na položaj šefa države četiri dana kasnije izabran je dotadašnji šef diplomatije Eduard Beneš.

1937. - Japan je uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu.

1939. - Liga naroda je isključila SSSR zbog agresije na Finsku.

1945. - Pod uticajem posleratnih promena u međunarodnom radničkom pokretu, došlo je do stvaranja jedinstvene svetske sindikalne federacije, čime je ASI (Amsterdamska sindikalna internacionala, stvorena 1919.) praktično prestala da postoji.

1950. - Konstituisano je Društvo za nauku i umjetnost Crne Gore, preteča Crnogorske akademije nauka i umjetnosti.

1959. - Arhiepiskop Makarios III postao je prvi predsednik Kipra.

1960. - Potpisana je Pariska konvencija o osnivanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Konvencija je stupila na snagu u septembru 1961.

1962. - Kenet Kaunda formirao je u Severnoj Rodeziji (Zambija) prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.

1969. - Grupa "Jackson Five" prvi put se pojavila u šou-programu Eda Salivana.

1977. - U Njujorku je održana premijera kultnog filma "Groznica subotnje večeri" sa Džonom Travoltom u glavnoj ulozi.

1981. - Izrael je anektirao Golansku visoravan koju je preoteo od Sirije u ratu 1967.

1989. - Opozicioni lider Patrisio Ajlvin je izabran za predsednika Čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabrani šef države socijalista Salvador Aljende ubijen je u vojnom puču 1973, a na vlast je došao general Avgusto Pinoče.

1989. - Umro je ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava i protivnik nuklearnih eksperimenata. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1975.

1994. - Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera da posreduje u postizanju mira u Bosni i Hercegovini.

1995. - Šef jugoslovenske delegacije na mirovnim pregovorima u Parizu, predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman i lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović - potpisali su mirovni sporazum o Bosni i Hercegovini. U svojstvu svedoka dokument su potpisali predsednik SAD Bil Klinton, predsednik Francuske Žak Širak, premijer Rusije Viktor Černomirdin, premijer Velike Britanije Džon Mejdžor, kancelar Nemačke Helmut Kol i premijer Španije Felipe Gonsales.

1998. - U oružanom napadu maskiranih lica na kafić u centru Peći na Kosovu ubijena su šestorica mladića srpske nacionalnosti.

1998. - U sukobu Vojske Jugoslavije i naoružanih Albanaca u blizini Prizrena poginulo je 36 Albanaca, a šestorica su ranjeni.

2000. - Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) obeležio je 50 godina postojanja. Osnovan 1950. sa 33 zaposlena i budžetom od 300.000 dolara, Komeserijat je imao zadatak da zbrine dva miliona izbeglica posle Drugog svetskog rata. Pola veka kasnije za UNHCR radi 5.000 ljudi u 120 zemalja koji brinu o 22 miliona raseljenih lica, a godišnji budžet iznosi oko milijardu dolara.

2001. - Tužilaštvo Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu objavilo je optužnicu protiv generala Vojske Republike Srpske Vinka Pandurevića. General Pandurević je optužen za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995.

2001. - Pisac nemačkog porekla, britanski akademik Vinfrif Georg "Maks" Sebald (57), poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Poznat je po knjigama koje su se uglavnom bazirale na tragičnim događajima proteklih 200 godina.

2004. - Srpski biznismen Bogoljub Karić izabran je za predsednika stranke Pokreta snaga Srbije (PSS), koju je osnovao 27. maja.

2004. - Francuski predsednik Žak Širak otvorio je najviši most na svetu - Milo viadukt, visok 343 metra i dugačak 2,5 kilometara.

2005. - Nemac Kristijan Švarc-Šiling imenovan je za novog visokog pedstavnika međunarodne zajednice (OHR) u Bosni i Hercegovini.
 

Odg: Dogodilo se u Decembru
« Odgovor #14 poslato: 26 Novembar 2016, 20:44:44 »
 

Van mreže Nikolija

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 10
  • -Pohvaljen: 14793
  • VIP
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 1843
    Poruke
Dogodilo se na dan - 15. decembar

37. - Rođen je rimski car Neron, čija se umerena vladavina od 54. pretvorila kasnije u nečuveni teror koji je kulminirao požarom Rima (64). Rimljani su za podmetanje požara optužili Nerona, a on hrišćane i naredio njihove krvave progone. Pripisuje mu se i niz zločina - ubistvo majke Agripine, žene Oktavije, najbližih saradnika i uglednih Rimljana. Izvršio je samoubistvo 68. nakon što ga je Senat proglasio neprijateljem rimskog naroda i osudio na smrt.

1640. - Grof od Braganza krunisan je kao Huan IV, prvi portugalski kralj posle 60-godišnje španske vladavine i prvi iz dinastije Braganza koja je vladala Portugalom do 1910.

1675. - Umro je Jan Vermer van Delft, holandski slikar, intimist. Majstor u slikanju svetla, izradio je svega oko 40 slika, ali se ubraja u najveće umetnike sveta. Pretežno je radio figure u enterijeru. Matematička tačnost kompozicionih kretanja, blistav plemeniti kolorit dragocenih odnosa, svetlost i prostor koji obavija svaki predmet, oduhovljen slikarskom materijalizacijom, prevode poetsku ozarenost tihog spokojstva malog čoveka i njegove svakodnevice, otkrivajući je kao fragment univerzalne harmonije. Dela: "Žena s pismom", "Čas muzike", "Devojka sa đerdanom", "U ateljeu" i svega dva pejzaža, među najlepšima u evropskom slikarstvu - "Pogled na Delft" i "Uličica u Delftu".

1711. - U Kopenhagenu je izbila epidemija kuge, od koje je umrlo više hiljada ljudi.

1801. - Odmetnuti janičari, koje su predvodili četvorica beogradskih dahija Aganlija, Kučuk Alija, Fočić Mehmed-aga i Mula Jusuf ubili su beogradskog valiju Hadži Mustafa pašu i zaveli teror u Beogradskom pašaluku. Nasilje je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka 1804.

1806. - Francuske trupe pod komandom Napoleona Bonaparte ušle su u Varšavu.

1832. - Rodjen je Aleksaned Gistav Ajfel (Alexandre Gustave Eiffel), francuski inženjer koji je bio glavni konstruktor metalnog tornja u Parizu, koja po njemu nosi naziv 'Ajfelova kula'.

1840. - Kovčeg s posmrtnim ostacima francuskog cara Napoleona I položen je u "Dom invalida" u Parizu, 19 godina posle njegove smrti u izgnanstvu na ostrvu Sveta Jelena.

1854. - U Filadelfiji je upotrebljena prva mašina za čišćenje ulica.

1890. - Policija je u američkoj državi Južna Dakota, ubila legendarnog poglavicu indijanskog plemena Siuks, Bika koji sedi (Tatanka Iyotake), koji se opirao nezakonitom hapšenju.On je predvodio indijanska plemena u bici kod Litl Big Horna 1876. protiv američke Sedme konjičke divizije pod komandom Džordža Kastera.

1891. - Amerikanac Džejms Najsmit izmislio je novu igru - košarku. Košarka je zamišljena kao sportska igra između dve ekipe sa po 12 igrača, od kojih u igri učestvuje samo pet. Tokom cele utakmice, koja traje dva puta po 20 minuta efektivne igre, dozvoljava se neograničena zamena igrača. Cilj je ubaciti loptu u protivnički koš. Prvo američko prvenstvo u košarci održano je 1897. godine, a prva međunarodna utakmica u Ervopi 1919, između Francuske i Italije. Kod nas se košarka prvi put pojavila 1923. godine preko izaslanika Crvenog krsta, Amerikanca Vilijama Vilanda, ali se razvila tek posle Drugog svetskog rata.

1904. - Upućen je prvi poziv hitnoj pomoći u Beogradu. Srpsko lekarsko društvo je posle jedne saobraćajne nesreće odlučilo da u Beogradu organizuje "stalno dežurstvo lekara koji će u svako doba dana i noći ići kolima da ukazuju prvu i najpotrebniju pomoć".

1914. - Oslobađanjem Beograda u Prvom svetskom ratu završena je Kolubarska bitka. Srpska vojska je u kontranapadu proterala austrougarske trupe koje su 28. jula 1914. napale Srbiju i uvukle čovečanstvo u svetski rat. Pobeda srpskih vojnika nad agresorskom armijom, za koju velika zasluga pripada komandantu Prve armije, generalu Živojinu Mišiću, unapređenom posle jednomesečne bitke u čin vojvode, podigla je ugled Srbije među saveznicima i učvrstila samopouzdanje srpske vojske i naroda.

1938. - Isprobavajući nov tip lovačkog aviona, poginuo je ruski pilot Valerij Čkalov, koji se proslavio mnogim poduhvatima. Godine 1937. preleteo je Severni pol bez spuštanja od Moskve do Vankuvera, 12.000 kilometara za 64 časa i 25 minuta, što je priznato kao svetski rekord leta na daljinu.

1939. - U Atlanti je održana premijera filma "Prohujalo sa vihorom", ekranizacija istoimenog romana Margaret Mičel o istoriji američkog građanskog rata sa stanovišta buržoazije sa Juga.

1945. - Američki general Daglas Mekartur (Douglas MacArthur), zapovednik okupacionih snaga u Japanu, je naredio da se 'šinto' ukine kao državna religija u Japanu.

1961. - Bivši nacistički funkcioner Adolf Ajhman (Adolph Eichmann), organizator i izvršilac genocida nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu, osuđen je na smrt u Jerusalimu (Izrael), a potom obešen. Posle rata živeo je pod lažnim imenom u Argentini do 1960, kada su ga otkrili i uhapsili pripadnici izraelske tajne službe.

1961. - Generalna skupština UN odbacila je sovjetski predlog o prijemu Kine u svetsku organizaciju.

1964. - Kanadski parlament je zvanično usvojio javorov list kao simbol na službenoj zastavi Kanade.

1965. - Američki svemirski brodovi "Džemini 6" i "Džemini 7" ostvarili su prvi kosmički susret i napravili dve kružne putanje leteći jedan pored drugog.

1966. - Umro je Volt Dizni (Walt Disney), američki autor stripova, filmski animator, režiser i producent, tvorac modernog crtanog filma, dobitnik 29 Oskara. Put ka slavi otvorio mu je krajem dvadesetih godina 20. veka lik Miki Mausa. Iz Diznijevig studija kasnije su izašli crtani filmovi poznati širom sveta - "Snežana i sedam patuljaka", "Pepeljuga", "Petar Pan", "Bambi", "Pinokio", "Alisa u zemlji čuda".

1970. - U Beogradu je umro srpski slikar Leonid Šejka. Bio je član grupe "Mediala", bavio se i likovnom eseistikom.
1970. - Sovjetski vasionski brod "Venera 7" spustio se na planetu Veneru i počeo da šalje signale.

1982. - Na stari hrast u Šervudskoj šumi (Sherwood Forest) u Engleskoj, koji je poznat kao 'Veliki hrast' i po legendi se vezuje za junaka-odmetnika Robina Huda, instaliran je alarm protiv požara, da bi ga sačuvali od vatre.

1991. - Oko 500 ljudi je izgubilo život kada je feribot "Salem Ekspres" udario ispred egipatske luke Safaga u koralni greben i potonuo.

1994. - Prva zvanična verzija programa za pregledavanje sadržaja na Internetu, veb brauzera (web browser), pod imenom Netscape Navigator 1.0, je ponudjena korisnicima svetske računarske mreže. Bio je to značajan korak ka širenju pristupa ogromnoj riznici ljudskog znanja koje je sačuvano na računarima širom sveta.

1995. - Posle 36 godina zabrane, časopis "Playboy" ponovo se pojavio u slobodnoj prodaji u Irskoj.

1996. - Pod snažnim pritiskom svakodnevnih protesta građana zbog falsifikovanja izbornih rezultata, opštinski sud u Nišu potvrdio je pobedu opozicione koalicije "Zajedno" u drugom krugu izbora za lokalne organe uprave održanom 17. novembra 1996.

1999. - Šef UNMIK-a Bernar Kušner potpisao je u Prištini sporazum s predstavnicima kosovskih Albanaca o formiranju Prelaznog administrativnog veća Kosova (prelazna vlada). Srbi sa Kosova su odbili da potpišu sporazum, ali su kasnije delegirali svog predstavnika u to telo.

2000. - Zatvorena je nuklearna centrala u Černobilju u Ukrajini u kojoj je krajem aprila 1986. eksplodirao jedan blok centrale izazvavši najtežu nuklearnu katastrofu od kako je počela upotreba nuklearnih centrala.

2001. - Krivi toranj u Pizi (Italija) ponovo je otvoren za posetioce, nakon 12 godina pauze, koliko je trajala njegova sanacija.

2002. - Posmatrači UN su zvanično okončali svoju misiju na Prevlaci, započetu u martu 1992. i predali hrvatskim vlastima kontrolu nad tim poluostrvom.
 

Odg: Dogodilo se u Decembru
« Odgovor #15 poslato: 26 Novembar 2016, 20:45:18 »
 

Van mreže Nikolija

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 10
  • -Pohvaljen: 14793
  • VIP
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 1843
    Poruke
Dogodilo se na dan - 16. decembar

1485. - Rodjena je Katarina od Aragona, (Catherine of Aragon), prva žena engleskog kralja Henrija (Henry) VIII.

1653. - Vođa engleskih parlamentarista u građanskom ratu protiv monarhista Oliver Kromvel (Cromwell) proglašen je doživotnim lordom zaštitnikom ('Lord Protector') Engleske, Škotske i Irske .

1770. - U Bonu je rođen Ludvig van Betoven, nemački kompozitor, najistaknutiji i najuniverzalniji stvaralac u istoriji muzike. Stvaralaštvo mu predstavlja i ujedinjuje poslednje etape klasičnog stila i prve klice romantizma, što se naročito ogleda u simfonijama i klavirskim sonatama. Komponovao je devet simfonija (deveta sa horom na tekst Šilerove "Ode radosti"), klavirske sonate (neke poznate i pod pojedinačnim nazivima "Appassionata", "Mondschein", "Pathetique"), koncerte za klavir i orkestar, gudačke kvartete...

1773. - Nezadovoljna visokim uvoznim carinama i britanskom kolonijalnom vlašću, grupa američkih kolonista, maskirana u Indijance, pobacala je u bostonskoj luci u more sanduke čaja s britanskog broda 'Sinovi slobode' (Sons of Liberty). Tovar je bio vredan 18.000 tadašnjih dolara. Taj događaj, kasnije nazvan "bostonska čajanka", nagovestio je američki rat za nezavisnost započet 1775.

1775. - Rođena je engleska književnica Džejn Ostin (Jane Austen), čije je delo početkom XX veka svrstano među pisce "velike tradicije". Smatra se najčitanijim romanopiscem među autorima koji su stvarali pre viktorijanskog perioda ("Razbor i osećanje", "Gordost i predrasuda", "Mensfildski park", "Ema", "Nortagentska opatija", "Nagovaranje").

1809. - Razveden je brak izmedju francuskog imperatora Napoleona Bonaparte i njegove žene Džozefine, posle trinaest godina.

1818. - Rođen je srpski pisac i diplomata Matija Ban, član Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića. Dela: drame "Smrt Uroša V", "Kralj Vukašin".

1835. - U velikom požaru koji je zahvatio Njujork uništeno je 600 građevina.

1838. - Buri su se, tokom Velike seobe, bežeći od britanske kolonijalne vlasti, sukobili sa plemenom Zulu i u bici na Krvavoj Reci pobili 3.000 pripadnika tog južnoafričkog plemena.

1859. - Umro je nemački filolog Vilhelm Grim (Wilhelm Grimm), koji je sa bratom Jakobom sakupio i objavio čuvene priče i bajke za decu. S bratom je radio i na istraživanju nemačkog jezika, folklora i kulture, a sam se bavio izučavanjem spomenika starog nemačkog jezika.

1885. - U Sarajevu je počeo da izlazi srpski književni list "Bosanska vila", koji je bio veoma cenjen u bosanskim književnim krugovima. Pokrenut kao časopis koji će se baviti srpskom kulturnom baštinom, vremenom je prerastao u ugledni list u kojem su sarađivali istaknuti pisci svih nacionalnosti, kao i književnici izvan bosanskohercegovačkog kruga. Do 1887. ga je uređivao Nikola Šumonja, a potom do zabrane 15. juna 1914. Nikola Kašiković.

1913. - Čarli Čaplin je započeo svoju filmsku karijeru u Keystone-u.

1915. - Albert Ajnštajn je objavio svoje "Osnove opšte teorije relativnosti".

1916. - Ubijen je ruski monah i pustolov Grigorij Raspućin, koji je, kao tobožnji vidovnjak i čudotvorac uspeo da se nametne za osobu od poverenja poslednjem ruskom caru Nikoli II i njegovoj ženi carici Aleksandri. Ubila ga je grupa oficira da bi spasili ugled monarhije.

1917. - Rođen je engleski pisac Artur Čarls Klark (Arthur Ćarles Clarke), popularizator astronautike i autor čuvenih naučno-fantastičnih romana, među kojima su najpoznatiji "2001: odiseja u svemiru", "3001: konačna odiseja", "Kraj detinjstva".

1920. - U jednom od najtežih zemljotresa u svetu, u kineskoj provinciji Gansu poginulo je oko 180.000 ljudi.

1921. - Umro je francuski kompozitor Kamij Sen Sans (Camille Saint Saens), klavirski virtuoz i dirigent, jedan od osnivača društva za negovanje i unapređenje francuske muzike (Societe Nationale de Musique). Njegov ogromni opus obuhvata muzička dela svih vrsta među kojima su najpoznatije opera "Samson i Dalila" i kompozicija za kamerni sastav "Karneval životinja".

1931. - Umro je srpski istoričar i sveštenik Dimitrije Ruvarac, član Srpske kraljevske akademije, bibliotekar patrijaršijske biblioteke u Sremskim Karlovcima. Proučavao je političku, crkvenu i književnu istoriju, posebno vojvođansku. Uređivao je "Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije". Dela: "Postanak i razvitak srpske crkveno-narodne avtonomije", "Srpska Mitropolija karlovačka oko polovine XVIII veka", "Istorija Arh. Mitr. Patrijarške Biblioteke".

1934. - Pušten je u saobraćaj prvi beogradski drumski most preko Save, nazvan Zemunski most kralja Aleksandra I, koji je dignut u vazduh u aprilu 1941, ubrzo po napadu nacističke Nemačke na Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. S potpornih zidova s obe strane mosta komunistički režim je u proleće 1947. uklonio kamene reljefe s grbovima Kraljevine Jugoslavije. Na mestu srušenog visećeg mosta, 1957. je podignut most nezvanično nazvan Brankov most, najverovatnije prema nazivu ulice čiji je most produžetak.

1942. - Vrhovna komanda nacističke Nemačke je u Drugom svetskom ratu izdala direktivu za borbu protiv partizana u kojoj je, suprotno odredbama Ženevske konvencije, jedinicama naređeno da upotrebe sva sredstva, čak i prema ženama i deci, i da zbog toga nijedan nemački vojnik ne sme da bude pozvan na odgovornost.

1944. - Otpočela je i odigravala se do 31. januara 1945. ardenska protivofanziva, kao neuspešan pokušaj Nemaca na Zapadnom frontu da protivofanzivom preko Ardena razbiju razvučene snage VIII američkog korpusa i time spasu ugroženu Rursku oblast i izmene nepovoljan tok ratnih događaja. U ovoj protivofanzivi Nemci su izgubili oko 220.000, a saveznici oko 77.000 ljudi.

1944. - U avionskoj nesreći iznad Lamanša poginuo je američki džez-muzičar Glen Miler (Glenn Miller).

1949. - Vođa borbe za nezavisnost Ahmed Sukarno izabran je za prvog predsednika Indonezije posle sticanja nezavisnosti zemlje od Holandije.

1953. - Predsednik Ajzenhauer održao je prvu pres-konferenciju u Beloj kući kojoj je prisustvovalo 160 novinara.

1962. - Održana je premijera filma "Lorens od Arabije".

1965. - Umro je u Nici, u Francuskoj, engleski književnik Somerset Mom (Somerset Maugham), u 91. godini života.

1966. - Savet bezbednosti UN je na predlog Velike Britanije jednoglasno izglasao ekonomske sankcije protiv režima bele manjine u Rodeziji.

1971. - Pakistanske trupe predale su se indijskoj vojsci i Oslobodilačkoj armiji Istočnog Bengala. Time je okončan indijsko-pakistanski sukob i sačuvana nezavisnost novostvorene države Bangladeš koja je proklamovana u martu 1971.

1993. - Šest zemalja članica Evropske unije (Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Holandija i Danska), uprkos protivljenju Grčke, priznalo je Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju.

1995. - Savet bezbednosti UN dao je NATO snagama ovlašćenje da preuzmu nadležnost nad mirovnim operacijama u Bosni. Time je okončana misija UNPROFOR-a i stvoreni pravni uslovi da NATO počne misiju nadgledanja sprovođenja mira u Bosni (IFOR).

1997. - Petnaest kosovskih Albanaca optuženih za terorizam i pripadnost ilegalnoj organizaciji "Oslobodilačka vojska Kosova" osuđeni su u Prištini na kazne zatvora od četiri do 20 godina.

2001. - Prvi američki brod od 1962, kada su SAD uvele embargo protiv Kube, stigao je u luku u Havani, noseći oko 500 tona smrznute hrane.

2002. - Pred Tribunalom u Hagu počela je trodnevna rasprava o presudi bivšoj predsednici RS Biljani Plavšić, koja je priznala krivicu za zločine protiv čovečnosti tokom rata u BiH. Osuđena je 27. februara 2003. na 11 godina zatvora i upućena na izdržavanje kazne u švedski zatvor Hinseberji.

2003. - Švajcarski parlament prihvatio je rezoluciju kojom se ubijanje Jermena u otomanskom carstvu tokom I svetskog rata izjednačava sa genocidom.
 

Odg: Dogodilo se u Decembru
« Odgovor #16 poslato: 26 Novembar 2016, 20:45:44 »
 

Van mreže Nikolija

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 10
  • -Pohvaljen: 14793
  • VIP
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 1843
    Poruke
Dogodilo se na dan - 17. decembar

1531. - Po naređenju pape Klementa VII ustanovljena je inkvizicija u portugalskoj prestonici Lisabonu.

1538. - Papa Pavle III isključio je iz rimokatoličke crkve engleskog kralja Henrija VIII, koji je prethodno sebe proglasio poglavarom anglikanske crkve.

1770. - Rodjen je Ludvig van Betoven (Ludwig van Beethoven), veliki nemački operski i simfonijski kompozitor.

1778. - Rođen je engleski hemičar Hamfri Dejvi, izumitelj rudarske sigurnosne lampe (1816). Otkrio je anestetičko delovanje rajskog gasa, a pomoću eletrolize prvi je izdvojio natrijum, kalijum i kalcijum u elementarnom obliku.

1794. - U Beču je prestao da izlazi list "Slaveno-serbske vjedomosti", koji je 1792. pod uticajem Dositeja Obradovića pokrenuo Stefan Novaković. Cilj lista bio je širenje "istine o otečestvu i prosvešćenije roda našega". List je imao pretplatnike u Pešti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu, Oseku, Trstu i Veneciji, a prodavan je i u Crnoj Gori, Rumuniji, Rusiji i podunavskim gradovima Bugarske. Zapavši u dugove, Novaković je prodao štampariju, pa je list prestao da izlazi.

1830. - Umro je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar. Vođa borbe za nezavisnost Južne Amerike od Španije, "El Libertador", nije uspeo da ostvari svoje težnje da ujedini južnoameričke zemlje u jaku i nezavisnu državu. Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru i bio je predsednik Kolumbije i Bolivije koja je po njemu dobila ime. Optužen da je hteo da se proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo je umro.

1888. - Rođen je Aleksandar Karađorđević, mlađi sin srpskog kralja Petra i crnogorske kneginje Zorke, regent od 1914. kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 1921. U novoj državi zaveo je lični režim u januaru 1929, a u septembru 1931. nametnuo je Oktroisani ustav. Ubijen je u atentatu u Marseju 9. oktobra 1934.

1894. - U Beogradu je Lovačko udruženje donelo prva lovačka pravila u Srbiji, kako bi bila očuvana korisna divljač i potpomognuto "umnožavanje blagorodne divljači".

1903. - Amerikanci, braća Orvil i Vilbur Rajt, uspeli su da prvi put uspešno lete u mašini težoj od vazduha koja je imala i sopstvenu pogonsku snagu. U Kiti Hoku, u Severnoj Karolini, oni su preleteli 26 metara za 12 sekundi, a prilikom drugog leta 260 metara za 59 sekundi. Tako je rođen avion.

1908. - Nakon pobede mladoturske revolucije, održana je prva sednica parlamenta Otomanskog carstva.

1909. - Umro je belgijski kralj Leopold II, koji je 1885. formirao Slobodnu državu Kongo, a 1908. je anektirao kao Belgijski Kongo. Nasledio ga je nećak Albert I.

1939. - U zalivu La Plata kod Montevidea u Drugom svetskom ratu potonuo je nemački bojni brod "Admiral Graf fon Špe", koji je prethodno bio oštećen u bici s britanskim krstaricama. Kapetan broda Hans Langsdorf je potom izvršio samoubistvo.

1948. - U pokušaju da ponovo uspostavi vlast u Indoneziji, koja je 1945. proglasila nezavisnost, Holandija je napala Indoneziju, njene trupe su upale u glavni grad Džakartu i uhapsile predsednika Sukarna u druge indonežanske lidere. Sporazumom u Hagu 1949. Holandija je priznala suverenitet Indonezije.

1959. - "On The Beach" je prvi film koji je imao premijeru sa obe strane gvozdene zavese.

1965. - Izašle su najobimnije novine - "Sunday New York Times" na 946 strana.

1973. - Arapski ekstremisti ubili su 32 osobe na aerodromu u Rimu kada su bacili bombu na avion kompanije "Pan Ameriken" i iz mitraljeza izrešetali zgradu terminala.

1983. - U diskoteci u Madridu u požaru su izgubile život 83 osobe.

1985. - Vojna vlada Ugande i pripadnici gerilaca potpisali su mirovnu ugovor kojim su podelili vlast i okončali gotovo petogodišnji građanski rat.

1989. - Prva epizoda crtane serije Simpsoni (The Simpsons) je emitovana na američkoj TV mreži FOX.

1989. - U Rumuniji su izbile masovne demonstracije protiv diktatorskog režima Nikolae Čaušeskua u kojima je poginulo oko 1.000 ljudi. Nemiri koji su počeli u Temišvaru i Aradu zahvatili su potom Bukurešt i proširili se na celu zemlju. Čaušesku i njegova žena Elena uhvaćeni su u begu 22. decembra, osuđeni na smrt i streljani.

1990. - Na prvim demokratskim izborima u Haitiju za predsednika je izabran populistički sveštenik Žan Bertran Aristid (Jean Bertrand Aristide).

1991. - Najubedljivija pobeda u NBA ligi - Klivlend je porazio ekipu Majamija rezultatom 148:80.

1991. - Savet ministara EU usvajanjem nove Deklaracije o Jugoslaviji odlučio je da prizna nezavisnost svim jugoslovenskim republikama koje prihvate kriterijume za priznavanje novih država u istočnoj Evropi i SSSR-u.

1992. - Skupština Republike Srpske na Palama izabrala je Radovana Karadžića za prvog predsednika Republike.

1995. - Vođa delegacije bosanskih Srba na mirovnim pregovorima u Dejtonu Slobodan Milošević odbio je da poslanicima Skupštine Republike Srpske podnese izveštaj o mirovnim pregovorima na kojim je postignut sporazum o okončanju bosanskog rata.

1996. - Pobunjenici peruanskog levičarskog gerilskog pokreta "Tupak Amaru" zauzeli su japansku ambasadu u Limi, zapretivši da će pobiti 490 talaca ukoliko vlasti Perua ne oslobode iz zatvora 300 pripadnika njihovog pokreta.

1997. - Minski centar UN objavio je da u Bosni i Hercegovini ima još 750.000 do milion nagaznih mina i da je tokom 1996. i 1997. od eksplozija mina povređeno oko 1.000 ljudi, među kojima je veliki broj dece.

1999. - Nemački, američki i istočnoevropski zvaničnici zaključili su istorijski sporazum o nadoknadi za prinudni rad za vreme nacističke Nemačke, 54 godine posle Drugog svetskog rata.

1999. - Umro je Grover Washington, Jr., američki saksofonista (rodjen 1943.)

2000. - U Ženevi je održana konferencija o novom programu zaštite prava glumaca i njihovog rada u filmskoj i TV industriji, muzičkim spotovima i na Internetu, kojoj su prisustvovali delegati iz oko 90 zemalja.

2001. - Naoružani komandosi upali su u Nacionalnu palatu na Haitiju, u mestu Port-o-Princ, ubivši dva policajca i dva prolaznika pre nego što je policija uspela da zauzme zgradu.

2002. - Skupština SR Jugoslavije ratifikovala je Dejtonski sporazum, potpisan 1995. kojim je okončan rat u Bosni.

2003. - Francuska je zabranila isticanje religijskih obeležja (nošenje feredža, jevrejskih kapica, hrišćanskih krstova) u državnim školama.

2005. - Evropska unija odobrila je Makedoniji status kandidata za članstvo u EU.
 

Odg: Dogodilo se u Decembru
« Odgovor #17 poslato: 26 Novembar 2016, 20:46:22 »
 

Van mreže Nikolija

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 10
  • -Pohvaljen: 14793
  • VIP
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 1843
    Poruke
Dogodilo se na dan - 18. decembar

1398. - Tatarski vojskovođa Timur Lenk zauzeo je indijski grad Delhi.

1737. - Preminuo je Antonio Stradivari, najveći italijanski majstor u izradi violina i drugih gudačkih instrumenata koji je do sada najviše cenjen u svetu. Rođen je 1644. godine i živeo je u Kremoni. Bio je učenik slavnog Nikola Amatija.

1786. - Rođen je Karl Marija fon Veber, nemački kompozitor, tvorac nemačke romantične opere. Komponovao je i orkestarske kompozicije, horove, kamernu muziku, kantate i dr. Vodio je opere u Pragu u i Drezdenu, a takođe je radio i u Londonu, gde je i umro. Dela: opere: "Silvana", "Eurijanta", "Ribecal" (nedovršena), "Čarobni strelac", "Oberon"...

1796. - "Baltimore Monitor" su prve američke novine koje su počele da izlaze i nedeljom.

1803. - Umro je nemački pisac, istoričar, filozof i protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder, koji je svojim delom značajno uticao na nemački romantizam, posebno na mladog Getea i književni pokret "Šturm und drang". U zbirku "Glasovi naroda u pesmama" uvrstio je i četiri srpske narodne pesme među kojima je "Hasanaginica" u Geteovom prevodu.

1856. - Rođen je engleski fizičar Džozef Džon Tomson, predsednik Kraljevskog društva u Londonu (1915-20), profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906. Otkrio je elektron (1897), atomističku strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.

1865. - Ratifikacijom 13. ustavnog amandmana u SAD je ukinuto ropostvo.

1879. - Rođen je švajcarski slikar Paul Kle, koji je prvi u ekspresionističko slikarstvo uneo irealni svet i predstave iz podsvesti i sna, anticipirajući time nadrealizam. Pripadao je grupi "Plavi jahač" koju su vodili Valerij Kandinski i Franc Mark.

1903. - Američko-panamskim ugovorom zona Panamskog kanala je stavljena pod kontrolu SAD uz godišnju rentu.

1913. - Rođen je nemački državnik Vili Brant, popularni gradonačelnik Berlina (1957-66), kancelar Zapadne Nemačke (1969-74), lider Socijaldemokratske stranke. Njegova "istočna politika sporazumevanja" sa SSSR i drugim istočnoevropskim zemljama doprinela je stabilizaciji prilika u Evropi, za šta je dobio Nobelovu nagradu za mir 1971. Svetsko javno mnjenje zadivio je 1970. kada je kleknuo pred spomenikom žrtvama nacizma u Varšavi i zamolio za oproštaj u ime nemačkog naroda. Zbog špijunske afere u kojoj je otkriveno da je njegov blizak saradnik istočnonemački špijun, podneo je 1974. ostavku na mesto saveznog kancelara.

1916. - Završena je bitka kod Verdena, grada u severoistočnoj Francuskoj. U prvom svetskom ratu Verden je bio važna tačka za vezu između centralnog i istočnog dela Zapadnog fronta. Od 21. februara 1916. Nemci su radi proboja vršili ofanzivu masovnim snagama i artiljerijom sve do početka bitke na Somi 1. jula, ali bez rezultata. Kontraofanzivom do polovine novembra Francuzi su povratili izgubljeni teren. To su bile najmasovnije i najkrvavije borbe u Prvom svetskom ratu. Francuzi su kroz Verden proveli 66 divizija od ukupno 95, a Nemci 45 od ukupno 125 koliko su imali na Zapadnom frontu. Francuzi su izgubili 350.000, a Nemaci 335.000 ljudi.

1935. - Edvard Beneš je izabran za predsednika Čehoslovačke, četiri dana posle ostavke prvog šefa te države Tomaša Masarika.

1940. - Vođa nacističke Nemačke Adolf Hitler naredio je u Drugom svetskom ratu generalštabu nemačke armije da pripremi invaziju na Rusiju prema tajnom planu pod šifrom "Operacija Barbarosa".

1956. - Japan je primljen u Organizaciju Ujedinjenih nacija.

1961. - Igrač Filadelfije, Vil Čembrlen, postigao je u utakmici protiva Los Anđelesa rekordnih 78 poena.

1964. - Prvi put je prikazan crtać o Pink Panteru.

1967. - Kim Filbi (Kim Philby), britanski izdajnik, a ruski špijun, je u Moskvi proglašen za 'Heroja Sovjetskog Saveza'.

1969. - U Velikoj Britaniji je u pravnom sistemu ukinuta mogućnost smrtne kazne.

1970. - U Italiji je stupio na snagu zakon o razvodu braka, uprkos protivljenju rimokatoličke crkve.

1972. - SAD su u Vijetnamskom ratu počele masovno bombardovanje glavnog grada Hanoja koje je trajalo neprekidno 12 dana i noći.

1979. - Stenli Beret (Stanley Barrett) je 'probio zvučni zid' na zemlji, vozeći automobil na raketni pogon brzinom većom od 1000 km/h (739.6mp/h) na pisti u Kaliforniji.

1980. - Umro je ruski državnik i visoki komunistički funkcioner Aleksej Kosigin, sovjetski premijer od 1964. do 1980.

1999. - Predsednica Šri Lanke Čandrika Kumaratunga povređena je u eksploziji bombe u kojoj je poginulo 33 i ranjeno 137 ljudi. Vlasti u Kolombu optužile tamilske separatiste za podmetanje bombe.

2000. - U Briselu su obnovljeni pregovori o sukcesiji bivše SFR Jugoslavije, nakon što su nove jugoslovenske vlasti odustale od stava da je SR Jugoslavija jedini naslednik bivše države, koji je tvrdo zastupao bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević. Pregovori su uspešno završeni u maju 2001.

2001. - U Parizu je u 75. godini umro Žilber Beko, jedan od najuspešnijih francuskih pevača u drugoj polovini 20. veka.

2003. - Haški tribunal osudio je bosanskog Srbina Dragana Nikolića, zvanog Jenki, na 23 godine zatvora. On je priznao krivicu za ratne zločine počinjene nad muslimanskim zarobljenicima u logoru Sušica kod Vlasenice, čiji je komandant bio u leto 1992.

2003. - Skupština Kosova usvojila je u načelu Zakon o saradnji sa Tribunalom u Hagu.
 

Odg: Dogodilo se u Decembru
« Odgovor #18 poslato: 26 Novembar 2016, 20:46:55 »
 

Van mreže Nikolija

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 10
  • -Pohvaljen: 14793
  • VIP
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 1843
    Poruke
Dogodilo se na dan - 19. decembar

1154. - Na engleski presto je došao Henri II, prvi vladar dinastije Plantagenet. Učvrstio je kraljevsku vlast i ograničio vlasti barona i sudsku vlast crkve, zbog čega je došao u sukob sa kanterberijskim nadbiskupom Tomasom Beketom, koji je po njegovom nalogu ubijen 1170. Započeo je osvajanje Irske 1171.

1741. - Umro je ruski pomorac i istraživač danskog porekla Vitus Bering, na dotad nepoznatom ostrvu koje je kasnije dobilo njegovo ime. Iste godine u avgustu Bering je otkrio poluostrvo Aljasku. Po njemu je severni deo Tihog okeana nazvan Beringovo more, kao i prolaz koji spaja Severno more s Tihim okeanom.

1790. - Rodjen je Vilijem Edvard Peri (William Edward Parry), britanski istraživač Arktika.

1793. - General Napoleon Bonaparta dobio je prvu značajnu bitku kada je od Engleza preuzeo Tulon.

1842. - SAD su priznale nezavisnost Havaja, ali američki uticaj ostao je dominantan. Havajska ostrva su anektirana 1898, a 31. avgusta 1959. postala su 50. država SAD.

1843. - Čarls Dineks je objavio "Božićnu pesmu" u Engleskoj.

1848. - Umrla je književnica Emili Bronte (Emily Bronte), od tuberkuloze, u 30. godini života.

1851. - Umro je engleski slikar Džozef Malord Vilijam Tarner (Joseph Turner), jedan od najvećih pejzažista u istoriji slikarstva. Tarnerov slikarski postupak oslobođen akademizma i njegovo otkriće pune svetlosti i čiste boje značajno su uticali na francuske impresioniste i poentiliste.

1863. - Engleski pronalazač Frederik Volton patentirao je u Londonu podni prekrivač - linoleum.

1863. - Rođen je srpski pisac i pravoslavni teolog Svetolik Ranković, koji je realistički pripovedao o seoskom i palanačkom životu, a junaci njegovih dela su uglavnom ljudi razočarani u život. Otvorenih očiju je gledao svet i podvlačio tamne strane društva u doba raspada patrijarhalnog života. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog. Dela - romani "Gorski car", "Seoska učiteljica", "Porušeni ideali", pripovetke "Jesenje slike", "Slike iz života".

1895. - Na inicijativu Profesorskog društva, u Beogradu je osnovan Jestastvenički (prirodnjački) muzej.

1897. - Rođen je slovački pisac Jan Čajak, čija je delatnost pola veka bila vezana za slovačku manjinu u Jugoslaviji. Uređivao je casopise "Narodno jedinstvo" i "Naš život". Dela - pripovetke "Gledanje mladenaca", "Eše homo", "Baća Onriš Pazurik", "Poslednji seredžan", romani "Zipa Cupak", "Zuzka Turanova", "U zaroblejništvu na Holičskom zamku", "Porodica Rovesni".

1902. - Rođen je glumac Ralf Ričardson, jedna od najznačajnijih ličnosti engleskog pozorišta. S jednako velikim uspehom tumačio je uloge u Šekspirovim i modernim dramama, u komedijama i tagedijama, a proslavio se i na filmu ("Ričard III", "Naš čovek u Havani", "Dr Živago", "Kartum", "Ana Karenjina").

1905. - Usvojen je prvi ustav Crne Gore, kojim je ona definisana kao ustavna monarhija, ali je praktično svu vlast zadržao knez Nikola I Petrović. Vlada je zavisila od skupštine, još više od kneza, koji je imao pravo da postavlja i smenjuje činovnike. Tekst ustava, nazvan "Nikoljdanski ustav", uglavnom je preuzet iz ustava Srbije od 1869.

1906. - Rođen je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1960, a nakon smenjivanja Nikite Hruščova 1964. generalni sekretar Komunističke partije SSSR i glavni protagonist sovjetske unutrašnje i spoljne politike do smrti 1982.

1915. - Rodjena je u Parizu, popularna francuska pevačica i filmska glumica, Edit Pjaf (Edith Piaf) pod pravim imenom Edith Giovanna Gassion. Francuska publika ju je obožavala, pretvorivši je u jedan od francuskih simbola. Zbog svog glasa i visine, zvali su je 'mali vrabac' (francuski: 'piaf').

1941. - Posle neuspele ofanzive na Moskvu u Drugom svetskom ratu, Adolf Hitler je smenio komandanta nemačkih kopnenih trupa feldmaršala Valtera fon Brauhiča (Walter von Brauchitsch) i lično preuzeo komandu nad armijom.

1946. - U Indokini je izbio rat između vojske pod vođstvom Ho Ši Mina i francuskih kolonijalnih trupa.

1950. - Savet NATO-a imenovao je američkog generala Dvajta Ajzenhauera vrhovnim komandantom snaga NATO u Evropi. Ajzenhauer je bio jedan od najznačajnijih savezničkih komandanata u Drugom svetskom ratu i predsednik SAD 1952. i 1956.

1957. - Uvedena je putnička avionska linija London-Moskva.

1958. - Predsednik SAD Ajzenhauer uputio je, prvi put u svetu, božične čestitke preko satelita.

1965. - Sa 54,5 procenata glasova birača Šarl de Gol je pobedio na predsedničkim izborima u Francuskoj Fransoa Miterana.

1972. - Kapsula vasionskog broda "Apolo 17" spustila se u Tihi okean. Time je okončan američki program "Apolo" letova na Mesec sa ljudskom posadom.

1972. - Južnokorejski tanker "Južna zvezda" ispustio je više od sto hiljada tona nafte pored Omana.

1984. - U Pekingu su britanska premijerka Margaret Tačer i kineski premijer Zhao Ziyang potpisali sporazum kojim se Velika Britanija obavezuje da vrati Hong Kong Kini 1997. godine. Hong Kong je Kina dala u zakup Velikoj britaniji još 1898. godine na period od 99 godina.

1987. - U Sevilji, u Španiji, ruski šahovksi velemajstor Gari Kasparov je odbranio titulu svetskog šampiona u šahu, pobedivši izazivača, Anatolija Karpova.

1991. - Republika Srpska Krajina proglasila je Knin za glavni grad, a Milan Babić, dotadašnji predsednik vlade, preuzeo je funkciju predsednika Republike. Time su ujedinjene dve teritorijalno nepovezane jedinice u Hrvatskoj pod kontrolom Srba - Krajina i Srpska oblast Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. RSK je prestala da postoji u avgustu 1995, kada su hrvatske snage zauzele te teritorije, a oko 250.000 Srba izbeglo je u Bosnu i SR Jugoslaviju.

1995. - Prvi vojnici iz Rusije stigli su u Bosnu gde će se uključiti u misiju očuvanja mira (IFOR), koja je po odluci Saveta bezbednosti UN poverena snagama NATO.

1996. - Preminuo je Marčelo Mastrojani, jedan od najpopularnijih italijanskih glumaca svih vremena. Rođen je 1924. godine, a najznačajnije uloge ostvario je u filmovima: "Hronika o siromašnim ljubavnicima", "Bigamista", "Bele noći", "Sladak život", "Noć", "Privatan život", "Razvod na italijanski način"...

1997. - Singapurski putnički avion "Boing 737-300" srušio se blizu indonežanskog grada Palembangare. Nesreću nije preživeo niko od 104 putnika i članova posade.

2001. - U socijalnim nemirima koji su zahvatili Argentinu na hiljade ljudi širom zemlje opljačkalo je oko 100 samoposluga. Protesti u kojima je poginulo više od 20, a ranjeno preko 100 ljudi, izbili su kada je vlada najavila da će uvesti strožije ekonomske mere kako bi otplatila strani dug od 132 milijarde dolara.

2002. - Hrvatska vlada usvojila je Rezoluciju o pristupanju EU.

2002. - Slovenija je dobila novu vladu čiji je premijer Anton Rop.

2003. - U Zagrebu je umro profesor Ekonomskog fakulteta i poznati hrvatski ekonomista Branko Horvat (76).

2003. - Predsednik Libije Moamer Gadafi prihvatio je da njegova zemlja odustane od programa za razvoj oružja za masovne uništenje i pristao na poštovanje Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja.

2004. - Umrla je slavna italijanska operska pevačica Renata Tebaldi (83)
 

Odg: Dogodilo se u Decembru
« Odgovor #19 poslato: 26 Novembar 2016, 20:47:34 »
 

Van mreže Nikolija

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 10
  • -Pohvaljen: 14793
  • VIP
  • Prijatelj foruma
  • *
  • 1843
    Poruke
Dogodilo se na dan - 20. decembar

1355. - Umro je srpski car Dušan Nemanjić, sin kralja Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. do 1346, kada je u srpskoj prestonici Skoplju krunisan za cara Srba, Grka i Arbanasa. Još za očeve vladavine, istakao se kao vojskovođa, a pobedom nad Bugarima u bici kod Velbužda 1330. osujetio je Romeju (Vizantija) da posredstvom Bugarske istisne Srbiju iz Makedonije. Godinu dana kasnije je, uz pomoć vlastele, zbacio oca i krunisao se za kralja. Težio je da stvori državu koja bi u potpunosti zamenila Romejsko carstvo. U njegovo vreme, Srbija je bila na vrhuncu moći u ekonomskom, vojnom, političkom i kulturnom pogledu. Uz zemlje ranije srpske kraljevine, carevina je obuhvatala Mačvu, Zahumlje, Albaniju, Epir, Tesaliju, Akarnaniju, Etoliju i Makedoniju do Hristopolja (Kavala), izuzev Soluna. Prerana smrt ga je sprečila da od tih heterogenih zajednica stvori čvrstu političku celinu. U Skoplju je 1349. objavljen prvi deo "Dušanovog zakonika", dopunjen 1354. na Saboru u Serezu, jedan od najvažnijih pravnih akata razvijenog feudalizma, ne samo u srpskoj državi. Najjasnije je od svih savremenika shvatio opasnost od prodiranja Turaka i nastojao je da zajedničkom odbranom spreči turska osvajanja, pa je uspostavio veze i sa zapadnim vladarima, ali plan nije ostvaren, najviše zbog nerazumevanja i surevnjivosti ugarskih vladara.

1582. U Francuskoj je prihvaćen Gregorijanski kalendar.

1795. Rođen je nemački istoričar Leopold fon Ranke, osnivač moderne građanske istoriografije. Pored romansko-germanske, bavio se i istorijom jugoistočne Evrope, posebno istorijom Srba i Turaka, pri čemu mu je savetnik i saradnik bio Vuk Karadžić. Njegovo delo "Srpska revolucija" (1829) smatra se jednom od najboljih knjiga o Prvom i Drugom srpskom ustanku.

1806. - Srbi su se u Prvom srpskom ustanku s nekoliko topova neopaženo prebacili na Veliko ratno ostrvo na Dunavu, odakle su počeli da tuku tursko utvrđenje Donji grad u Beogradu. Komandant turskog garnizona, Alija Gušanac, ponudio je u bezizlaznoj situaciji predaju, ali je vezir Sulejman-paša to odbio. Početkom januara 1807. ipak se predao, uz uslov da bez oružja ostane u Donjem gradu, a dva meseca kasnije bio je prinuđen da preda i to poslednje tursko uporište. Beograd je bio slobodan sve do ponovne turske okupacije 1813.

1820. - U Misuriju, SAD, je uvedena taksa u iznosu od jednog dolara koju su plaćale sve neženje između 21 i 50 godina starosti.

1863. - Rođen je srpski matematičar Bogdan Gavrilović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije od 1931. do 1937 Autor je niza radova iz raznih oblasti matematike i univerzitetskih udžbenika "Analitička geometrija" i "Teorija determinanata".

1912. U Londonu je počela mirovna konferencija Turske i balkanskih zemalja, posle pobede balkanskih saveznika i osvajanja gotovo svih turskih poseda u Evropi. Konferencija je završenapotpisivanjem Londonskog mirovnog ugovora 30. maja 1913, kojim se Turska odrekla evropskih provincija do linije Enos-Midija, ali su sukobi među balkanskim saveznicima oko razgraničenja vodili u novi rat.

1937. Umro je nemački general Erih Ludendorf jedan od ključnih nemačkih komandanata u Prvom svetskom ratu. Smenjen je 1918. nakon neuspelih ofanziva u proleće i leto te godine. Bio je poslanik nacionalsocijalističke stranke u Rajhstagu (1924-28) i jedan je od ideologa kasnije nacističke agresivne vojne doktrine i pobornik totalnog rata.

1944. - Objavljen je prvi broj lista "Jedinstvo", namenjen čitaocima Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti. Od 1945. list izlazi u Prištini, najpre jednom sedmično, a kasnije postaje dnevnik.

1960. Osnovan je Front nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama, komunističko političko krilo antiameričkih gerilskih snaga Vijetkong.

1968. Umro je američki pisac Džon Stajnbek dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Postao je slavan tridesetih godina 20. veka s romanima koji se bave posledicama velike ekonomske krize i pobunom nekonformističke mlade generacije ("Plodovi gneva" "Zima našeg nezadovoljstva", "Istočno od raja").

1970. Pod pritiskom radničkih nemira i štrajkova, ostavku je podneo šef vladajuće Poljske ujedinjene radničke partije Vladislav Gomulka. Nasledio ga je Edvard Gjerek.

1971. Predsednik Pakistana Aga Mohamed Jahja Kan podneo je ostavku posle poraza pakistanskih trupa u ratu s Indijom u Istočnom Pakistanu (Bangladeš) i predao je vlast Zulfikaru Ali Butu.

1973. U Madridu je ubijen španski premijer i blizak saradnik generala Franka, Luis Karero Blanko, u eksploziji bombe aktivirane kad je naišao njegov automobil.

1974. - Umro je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, umetnik fine linije i plemenite materije. Studije je počeo na Umetničkoj školi u Beogradu, a posle prelaska preko Albanije u Prvom svetskom ratu, dospeo je sa srpskom vojskom na Krf, odakle je otišao u Marsej, zatim u Pariz, gde je studirao i izlagao. Izgradio je karakterističan izraz zasnovan na zatvorenim uprošćenim volumenima, s tematikom ženskog akta ili portreta i iskazao je posebnu sklonost u obradi retkog i skupocenog drveta. Autor je mnogih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, bronzi i drvetu.

1982. - Umro je srpski kompozitor Milan Ristić, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Beogradu, Parizu i Pragu. Bio je učenik Miloja Milojevića i Josipa Slavenskog. Dela: devet simfonija, "Muzika za kamerni orkestar", "Suita giocosa", "Simfonijske varijacije", koncerti za violinu, za klavir, za kamerni orkestar, za klarinet, kamerne, klavirske i vokalne kompozicije.

1982. U 95. godini umro je Artur Rubinštajn američki pijanista poljskog porekla, jedan od najčuvenijih u 20. veku, posebno poznat po interpretacijama Šopena i novije španske klavirske muzike.

1986. U najvećim demonstracijama od početka Kulturne revolucije u Kini, preko 30.000 studenata protestovalo je u Šangaju tražeći demokratske slobode.

1987. U najtežoj mirnodopskoj nesreći na moru, sudar filipinskog feribota "Dona Paz" i jednog tankera preživelo je samo 11 od 4.397 putnika i članova posade feribota. Feribot "Dona Paz" je bio registrovan za prevoz najviše 1.500 ljudi.

1989. SAD su počele invaziju Paname s 12.000 vojnika, kojima se pridružilo još toliko američkih vojnika stacioniranih u Panami, radi zbacivanja bivšeg američkog štićenika premijera Manuela Antonija Norijege.

1990. Šef sovjetske diplomatije Eduard Ševardnadze, ključna ličnost sovjetskih reformi koje su dovele do okončanja hladnog rata, podneo je ostavku upozorivši parlament na opasnost uspostavljanja diktatorskog poretka u zemlji.

1991. Predsednik reformske vlade SFR Jugoslavije Ante Marković podneo je ostavku, zbog opstrukcije reformskog programa savezne vlade koju su sprovodili republički politički lideri. Marković nije želeo da prihvati savezni budžet koji je nazvao "ratnim budžetom". Nakon njegove ostavke reforme su zaustavljene, a Jugoslavija se ubrzo raspala u krvavom ratu.

1992. - Na prvim višestranačkim izborima u Saveznoj Republici Jugoslaviji birani su poslanici Savezne skupštine, predsednici Srbije i Crne Gore, poslanici republičkih skupština i organi lokalne vlasti. U prvom izbornom krugu za predsednika Srbije je među sedam kandidata izabran Slobodan Milošević. U Crnoj Gori su u prvom krugu od devet kandidata najviše glasova dobili Momir Bulatović i Branko Kostić, a u drugom krugu pobedio je Bulatović.

1995. Američki avion "Boing 757" sa 164 putnika i člana posade, koji je leteo od Majamija ka kolumbijskom gradu Kali, srušio se u planinama jugozapadne Kolumbije. Nesreću je preživelo četvoro ljudi i jedan pas.

1996. U Beograd je doputovala Komisija OEBS na čelu sa bivšim španskim premijerom Felipeom Gonzalesom da ispita regularnost lokalnih izbora u Srbiji, nakon što je, pod pritiskom inostrane javnosti i svakodnevnih protesta širom Srbije, predsednik
Slobodan Milošević bio prisiljen da prihvati arbitražu OEBS.

1998. Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu rodila je osmorke, što je bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja beba umrla je sedam dana kasnije.

1999. Na osnovu optužnice Međunarodnog suda za ratne zločine, pripadnici mirovnih snaga u Bosni (SFOR) uhapsili su general-potpukovnika Vojske Republike Srpske Stanislava Galića, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa od oktobra 1992. do
penzionisanja u maju 1994. Galića je 5. decembra 2003. godine Haški tribunal osudio na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čocečnosti nad civilima u Sarajevu od 1992. do 1994.godine.

1999. - Portugal je vratio Makao Kini.

2001. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o slanju "Međunarodnih bezbednosnih snaga za pomoć Avganistanu" (ISAF) pod komandom Velike Britanije, kao podršku privremenoj antitalibanskoj vladi.

2001. U 95. godini umro je bivši predsednik Senegala (1960-80) Leopold Sedar Sengor. Poznat i kao jedan od najznačajnijih frankofonskih pesnika, Sengor je bio prvi Afrikanac koji je postao član francuske Akademije nauka i umetnosti.

2002. U Nemačkoj je, na osnovu poternice Interpola, uhapšena vlasnica propale piramidalne "Dafiment banke" Dafina Milanović i izručena Beogradu, gde je optužena za proneveru oko 19 miliona nemačkih maraka.

2006. U Beogradu je preminuo novinar Dušan Simić, dugogodišnji dopisnik i urednik beogradskog dnevnika "Politika", koji je u srpskom novinarstvu bio istaknuta ličnost više od 40 godina.