Nalazite se trenutno ovde:

*
MS Tim

W3Schools

    D O B R O    D O S L I    ! ! !




-->> DMCA <<---

Milena Dravić

Autor (Pročitano 816 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Milena Dravić
« poslato: 11 Mart 2016, 19:31:25 »
 

Van mreže Lea

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 162
  • -Pohvaljen: 177
  • Aktivan član
  • ******
  • 67
    Poruke
Milena Dravić
(5. oktobar 1940.)



http://www.presstiz.rs/wp-content/uploads/2014/08/Milena-Dravic.jpg
Milena Dravić



Milena Dravić (Beograd, 5. oktobar 1940) je srpska filmska, pozorišna i televizijska glumica. Najveća filmska diva Jugoslavije. Dobitnica jeNagrade za najbolju sporednu glumicu na Kanskom filmskom festivalu i Nagrade „Žanka Stokić“. Najpoznatije uloge ostvarila je u filmovima:“Kozara“, „Ljubavni život Budimira Trajkovića“, „Rad na određeno vreme“, „Moj tata na određeno vreme“, „Sekula se opet ženi“,“ Nije lako sa muškarcima“ i „Zona Zamfirova“. Poznata je još i kao učiteljica iz kultne serije „Priče iz Nepričave“, Natalija iz „Policajca sa Petlovog brda“, zatim kao Vukosava Petrović i Spomenka iz TV–komedija „Pozorište u kući“ i „Lud, zbunjen, normalan“.

Sa svojim trećim suprugom i kolegom Draganom Nikolićem je od 1972. do 1974. vodila popularni šou program „Obraz uz obraz“. Milena je često igrala samohrane majke, seljanke, žene iz radničke klase, a velikim delom na uspehu u karijeri duguje i romantičnim komedijama u kojima je glumila uz Ljubišu Samardžića.



„Obraz uz obraz“



Detinjstvo
Milena je rođena 5. oktobra 1940. u Beogradu, na Dorćolu, preko puta crkve Svetog Aleksandra Nevskog. Pohađala je osnovnu školu Janko Veselinović u Dušanovoj ulici, a potom upisala Prvu mušku gimnaziju. Njen otac Milenko Dravić je igrao fudbal, međutim morao je da prestane kada je saznao da boluje od infektivne žutice. Par godina kasnije, njen brat Rade postao je hokejaš. Majka Ana bila je talentovana za pevanje, i premda je sanjala da joj to bude profesija, odlučila je da bude domaćica i posveti se samo porodici. Milena kaže da joj je njen sud oduvek bio najbitniji.[2] Njena tetka, očeva sestra, prepoznala je u Dravićevoj talenat za recitovanje i scenu, te je zamolila jednu svoju prijateljicu da proceni da li je u pravu. Ova se složila sa tetkom, i Mileninim roditeljima predložila da je upišu na balet, što su ovi odmah i uradili. Milena ima čak i malo manekensko iskustvo, budući da je na Kolarčevom univerzitetu učestvovala na modnoj reviji i nosila đubretarac. Ubrzo nakon toga, stigla je prva filmska ponuda.

Dravićeva često ističe da joj je Narodno pozorište u Beogradu bilo prozor u svet.



https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/0/0a/Stevan_Kragujevic%2C_Milena_Dravic%2Ckrajem_50-tih.jpg/800px-Stevan_Kragujevic%2C_Milena_Dravic%2Ckrajem_50-tih.jpg
Milena Dravić
Krajem pedesetih godina



Karijera

1959—1970: „Prekobrojna“, „Kozara“, „Jutro“
Dravićeva je na film došla slučajno, kada je 1959. prvi put napustila Beograd, i otišla kod tetke u Sarajevo. Zapazio je slovenački reditelj František Čapi dao joj ulogu u svom filmu „Vrata ostaju otvorena“. Snimala je celo leto, a producent je bila kuća Bosna film Milena potom snima „Diližansu snova“, „Zajednički stan“, „Bolje je umeti“, „Uzavreli grad“  i „Leto je krivo za sve“. Upisuje Fakultet dramskih umetnosti i počinje rad na filmu „Prekobrojna“, u režiji Branka Bauera. Tu je igrala devojku sa sela koja sa momkom kreće na radnu akciju. Iako je fakultet upisala zato što je bila izuzetno motivisana, Milena je tada mislila da je njen opstanak na filmu neizvestan. Međutim, dobivši za „Prekobrojnu“ nagradu Zlatna arena na Filmskom festivalu u Puli, shvatila je da je na putu da izgradi veliku karijeru.



„Prekobrojna“



Njeni sledeći projekti bili su ratni film „Kozara“, „Lito vilovito“ – komedija o turističkoj sezoni u jednom dalmatinskom gradiću, i politički nepodoban „Čovek nije tica“, sa Evom Ras, dobitnik Srebrne arene na festivalu u Puli. Godine 1967. igra Hasanaginicu u uspešnoj ekranizaciji narodne balade. Iste godine dobija malu nagradu Zlatna ruža na Filmskom festivalu u Veneciji za ulogu u filmu „Jutro „ sa Ljubišom Samardžićem. Dvoje mladih glumaca su tada izabrani i za filmski par godine. Za potrebe filma „Kros kontri“  iz 1969. godine, reditelja Puriše Đorđevića, morala je da trenira trčanje sa ličnim trenerom. Posle godinu dana napornog vežbanja, kamerman je na snimanju molio da sporije trči, jer nije mogao da je stigne iako se vozio u ševroletu. Krajem decenije glumila je u filmu „Zaseda“, još jednom izdanku „crnog talasa“, ali i u najskupljem filmu u celoj istočnoj Evropi (bez Rusije). Reč je o ratnoj drami „Bitka na Neretvi“, koja je te godina bila u trci za Oskara za najbolji strani film, i u kojoj su igrale velike zvezde poput Jula Brinera i Orsona Velsa.



„Bitka na Neretvi“



Dravićeva je tada bila izbačena sa fakulteta, jer je na predavanjima zbog snimanja nije bilo više od mesec dana. Godinama kasnije, njena profesorka Ognjenka Milićević je molila da se vrati i predložila da joj „Prekobrojna“  bude diplomski rad, no ova nije htela. Negde u to vreme počela je da igra u pozorištu Atelje 212, za koje danas kaže da je vezuju jako lepe uspomene.



1971—1990: Vrhunac u karijeri
Godine 1971. Milena igra u „Biciklistima“ Puriše Đorđevića, a za svoje izvođenje dobija drugu Zlatnu arenu na Pulskom festivalu, i titulu Prve dame jugoslovenskog filma, koja joj je dodeljena na petim Filmskim susretima u Nišu. Snima još i kontroverzni film „W.R. Misterije organizma“, čije je prikazivanje vlast odmah bila zabranila.  Potom glumi u komediji „Kako su se volele dve budale“ sa Gidrom Bojanićem. Tada upoznaje Dragana Nikolića, sa kojim počinje ljubavnu vezu. Iste godine počinju da vode šou program „Obraz uz obraz“, koji je za vrlo kratko vreme stekao enormnu popularnost. Tekst su osmišljavali Ljubivoje Ršumović, Dušan Radović, Zdravko Šotra i Siniša Pavić, a gosti programa bile su neke od najpopularnijih javnih ličnosti Jugoslavije, poput Bisere Veletanlić, Zdravka Čolića, Čkalje, Seke Sablić i drugih.  Dravićeva i Nikolić su tada postali najpopularniji televizijski par u zemlji.



Venčanje na pauzi za ručak – „Na putu do opštine pridružila nam se Seka Sablić, koja nam je bila kuma. Ona i Dragan su bili dobri prijatelji, družili su se još na Fakultetu dramskih umetnosti“



Već 1973. Dravićeva je bila najpopularnija glumica u Jugoslaviji. Od zarade od filma „Sutjeska“, koji je snimila te godine kupila je kola. Četiri godine kasnije igra Lepu u filmu „Ljubavni život Budimira Trajkovića“, sa Ljubišom Samardžićem u naslovnoj ulozi. Film je postao veliki komercijalni hit, te su duo Dravić–Samardžić postali dobitna kombinacija i san mnogih reditelja. „Ljubavni život Budimira Trajkovića“  bio je samo prvi u nizu uspešnih romantičnih komedija koje su napravili zajedno. U ratnoj akciji „Povratak otpisanih“ iz 1978. igra Lulu, a u biografskom filmu „Snovi, život, smrt Filipa Filipovića“  iz 1980. njegovu sestru Dragu Filipović. Iste godine snima još dva bitna filma: prvi je bila komedija sa Samardžićem „Rad na određeno vreme“, gde glumi samohranu majku čijem je sinu (Nikola Kojo) potreban otac. Ovo je bio izuzetno popularan film, koji se i danas često reprizira. Drugi film koji je snimila 1980. je „Poseban tretman“, kandidat za Zlatni globus za najbolji strani film. Dravićeva je za njega nagrađena Poveljom Niških filmskih susreta za najbolju žensku ulogu i Nagradom za najbolju sporednu glumicu na Kanskom filmskom festivalu.



„Poseban tretman“



Milena osamdesetih nastavlja sa nizanjem bioskopskih hitova – igra u komedijama „Laf u srcu“, „Moj tata na određeno vreme“, „Razvod na određeno vreme“, tumači sporedne ili manje uloge u filmovima „Šećerna vodica“, „Boj na Kosovu“ i „Čavka“. Izuzetan uspeh ostvaruje kao Gordana Diklić, u danas često repriziranom filmu „Nije lako sa muškarcima“. Dravićeva je veliku popularnost i omiljenost u narodu stekla i ulogom u TV–seriji za decu „Priče iz Nepričave“, gde je glumila učiteljicu koja dolazi da radi u jednoj seoskoj školi, gde se sprijatelji sa lokalnim seljakom, koga je igrao Zoran Radmilović. Serija je bila veoma gledana i voljena, jer je na duhovit način prikazivala odnose između gospodstvene učiteljice s jedne, i neobrazovane ali pametne dece i neotesanog, ali šarmantnog seljaka Milenka (Radmilović) s druge strane.



1991—2010
Kada devedesetih Svetlana Bojković postaje najveća televizijska zvezda, zahvaljujući TV–serijama koje su dobile na popularnosti, Milena Dravić počinje da glumi u sve manje projekata. Premda glumi u izuzetno popularnim TV–serijama „Metla bez drške“ i „Policajac sa Petlovog brda“, njene uloge su bile isuviše male da bi joj održale reputaciju velike zvezde. Krajem veka igra sporedne uloge u filmovima „Nebeska udica“ i „Bure baruta“, a 2002. ponovo dobija na popularnosti zahvaljujući blokbasteru „Zona Zamfirova“, gde je igrala Tašanu. Godine 2007. u TV–seriji „Pozorište u kući“ igra Vukosavu Petrović – pored Tanje Bošković, koja je maestralno izvela gospođu Nikolajević. Ovaj rimejk istoimene serije iz 1965. godine, bio je veoma gledan na RTS-u, gde je prikazivan u više navrata. Dravićeva je još igrala i sporedne uloge u humorističnoj seriji „Lud, zbunjen, normalan“  i u hit–filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu“, kao i epizodnu ulogu u seriji“Selo gori, a baba se češlja“. Milena sa zahvalnošću ističe da je Stefan Arsenijević, reditelj filma „Ljubav i drugi zločini“ iz 2008, vratio na film u vreme kada je na RTS-u nisu želeli, i na neki način joj obezbedio uloge u pomenutim projektima. Takođe kaže da je zahvalna i Goranu Paskaljeviću, koji joj je obezbedio ulogu u njegovom „Buretu baruta“, u vreme kada se borila protiv Miloševićevog režima, i kada je trajala najgora decenija u njenoj karijeri.



http://front-slobode.s3.amazonaws.com/media/images/825x433/19704.jpg
Milena Dravić
Milena Dravić i Dragan Nikolić u filmu „Zona Zamfirova“



Pedeset godina glumičine karijere u zemlji nije obeleženo. Milena se 2009. godine, tačno pedeset godina od snimanja svog prvog filma, ponovo našla u Sarajevu. Šetajući se sa svojom kumom i koleginicom Sekom Sabljić, zaustavila se ispred porušene zgrade Bosna filma. Veliki jubilej je obeležen tako što je Seka telefonom slikala Milenu koja je stala ispred zgrade u kojoj je sve počelo.



2011—danas
Milena je krajem 2011. i početkom 2012. godine uspešno igrala u predstavi Harold i Mod.

Pozorište
Debituje u pozorištu Atelje 212 u Beogradu sa rolom u komadu Bore Ćosića, 1971. godine u predstavi
“Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji”, u režiji Ljubomira Draškića. Odmah potom dobija ulogu u komadu
“Lulu” Frenka Vedekinda,
“Kod lepog izgleda” Edena Fon Horvata, u režiji Paola Mađelija, zatim ulogu Juce u
“Kir Janji” u režiji Dejana Mijača,
“Čudo u Šarganu” Ljubomira Simovića u režiji Mire Trailović. Ulogu Emilije igra u alternaciji sa Sekom Sablić. U komadu Jelice Zupanc
“Crnjanski ili lako je Andriću” igra jednu od glavnih uloga uz veliku Rahelu Ferari.
Glavnu ulogu uz Petra Božovića i Dragana Nikolića (supruga) igra u
“Dekameronu” u režiji čuvenog evropskog reditelja Roberta Ćulija.



„Ljubavni život Budimira Trajkovića“



Sa predstavom
“Ptic i ptica” Slobodana Stojanovića, režija Dejan Mijač, sa suprugom Draganom Nikolićem, debituje u Zvezdara teatru u kome radi i danas.
U “Urnebesnoj tragediji” Dušana Kovačevića igra ulogu Rajne uz Batu Stojkovića, Anicu Dobru, Lazu Ristovskog, Dragana Nikolića, Ljiljanu Dragutinović, i dr. U režiji Branka Pleše, a po tekstu Novice Savića “Kako potamaniti gamad”, igra uz Đuzu Stojiljkovića, Branimira Brstinu, Raleta Milenkovića, Milicu Mihajlović i dr.

U predstavi “Lari Tompson - tragedija jedne mladosti“ Dušana Kovačevića ostvaruje lik Katarine, upravnice pozorišta uz Boru Todorovića, Miodraga Krivokapića, Ljiljanu Dragutinović, Batu Stojkovića, Branku Petrić i dr.

U Zvezdara teatru je igrala sa Danilom Batom Stojkovićem i Draganom Zarićem u predstavi "Moj otac u borbi protiv nitkova iz svemira" u režiji Gorčina Stojanovića.

Odigrala je i ulogu “Velike Mame” u rimejk predstavi “Kosa”.

U Kult teatru dobija ulogu u komadu “Oksimoron” Svetislava Basare u režiji Dejana Mijača. Partneri u toj predstavi su Bogdan Diklić, Dragan Nikolić, Dragan Zarić, Lane Gutović, i dr.

U međuvremenu radi na mono predstavi “Milena u svetu muškaraca” Dušana Radovića a u režiji Miloša Radovića. Sa ovom predstavom gostovala je u Sloveniji, Makedoniji, Kipru, Budimpešti, Beču, Njujorku, Torontu, Vankuveru.

U Kruševačkom pozorištu igra u Joneskovoj “Ćelavoj pevačici”, u režiji Jagoša Markovića.
2000. godine dobija poziv da svojim učešćem u predstavi “Bokeški D-mol” Stevana Koprivice u režiji Milana Karadžića pomogne stvaranju jednog novog pozorišta u Tivtu. Predstava postiže ogroman uspeh. Ulogu Marije, majku mlade junakinje Katarine, koju tumači Jelena Džokić igra sa velikim zadovoljstvom. Direktnog partnera u ulozi muža igra Mladen Nelević.

Početkom 2004. godine sprema ulogu u predstavi Tivatskog pozorišta, “Jelena Savojska”. Igra Margaretu Savojsku, kraljicu, ženu kralja Umberta Savojskog tj. majku Viktorija Emanuela trećeg u režiji Roberta Raponje.

Kako poseduje i srpsko i crnogorsko državljanstvo, iskrsao je sukob 2009. zbog restriktivnog pristupa crnogorskog ministarstva unutrašnjih poslova, posle ostamostaljenja Crne Gore 2006. godine.



"Bokeški D mol"



Nagrade
Statueta Joakim Vujić 2013. godine
Nagrada „Zlatni ćuran“ za životno delo na Pozorišnom festivalu najboljih komediografskih ostvarenja Srbije „Dani komedije“ u Jagodini. Nagrada joj je uručena 21. marta 2012. za prethodnu 2011. godinu.
Nagrada “Ćuran” za ulogu u predstavi “Ptic i ptica” na festivalu Dani komedije, u Jagodini,
Nagrada “Ćuran” za ulogu u predstavi “Ćelava pevačica” na festivalu “Dani komedije” u Jagodini’
Nagrada “Žanka Stokić” koja se dodeljuje za celokupni životni umetnički opus i doprinos.
Za ulogu u filmu “Prekobrojna” Branka Bauera, dobija nagradu “Zlatna arena” na tada najprestižnijem filmskom festivalu u Puli,
Za ulogu u filmu “Jutro” u Veneciji dobija nagradu “Zlatna ruža”,
Za ulogu u koprodukcionom filmu češke i američke produkcije “Voda nešto nosi”, čuvenog pisca Lajoša Zilahija, a u režiji oskarevaca Jan Kadara i Elmara Klosa, dobija evropsku nagradu “Zlatni David”, kao najbolja evropska glumica 1978. godine.
Za film “Specijalni tretman” Gorana Paskaljevića i Dušana Kovačevića dobija Kansku nagradu 1980. godine.
1994. godine dodeljena joj je Nagrada „Pavle Vuisić“, kao priznanje za izuzetan doprinos umetnosti glume na domaćem filmu (do 1993. godine bila je to Nagrada Slavica, a ona je bila prvi dobitnik Nagrade sa promenjenim imenom, imenom velikana srpskog glumišta, glumaca Pavla Vuisića).



http://www.avantartmagazin.com/wp-content/uploads/2015/02/milena7-1.jpg
Milena Dravić
Nagrada „Beogradski pobednik“



Filmografija

1950.-te
1959.   Vrata ostaju otvorena


1960.-te
1960.   Diližansa snova   Evica
1960.   Bolje je umeti   Jola
1960.   Zajednički stan   Ljubica
1961.   Leto je krivo za sve   Natalija
1961.   Uzavreli grad   Hara
1962.   Prekobrojna   Ranka
1962.   Kozara   Milja
1962.   Peščani grad   Milena
1963.   Dugme za peti sprat   
1963.   Pješčani zamak   
1963.   Radopolje   Mrvica
1964.   Narodni Poslanik   Danica
1964.   Destination Death   Seja
1964.   Lito vilovito   Mare
1964.   Službeni položaj   Zora
1965.   Devojka   Devojka
1965.   Klakson   
1965.   Čovek nije tica   Rajka
1965.   Čovik od svita   
1965.   Le Soldatesse   Aspasia
1966.   Do pobedata i po nea   Momata
1966.   Pogled u zjenicu sunca   
1966.   Rondo   Neda
1967.   Hasanaginica   Hasanaginica
1967.   Nemirni   Zorica
1967.   Non-existing Story   Učiteljica
1967.   Jutro   Slobodanka
1967.   Dim   
1968.   Švabica   Ana
1968.   Bez trećeg   Giga
1968.   Sirota Marija   Marija
1969.   Cross country   Jovana
1969.   Zaseda   Milica
1969.   Touha zvana Anada   Žužka
1969.   Bezimena zvezda   
1969.   Plava Jevrejka   
1969.   Sedmina - Pozdravi Marijo   Filomena
1969.   Horoskop   Milka



„Rondo“



1970.-te
1969.   Bitka na Neretvi   Nada   
1970.   Biciklisti   Sara   
1971.   Od svakog koga sam volela      
1971.   Uloga moje porodice u svjetskoj revoluciji   Devojka   
1971.   Jedan čovek - jedna pesma      
1971.   Ceo život za godinu dana   Slađana   
1971.   Misterije organizma   Milena   
1971.   Makedonski deo pakla   Velika   
1972.   Prvo ubistvo      
1972.   Kako su se volele dve budale (kratak film)   Ona   
1972.   Ženski razgovori      
1972.   Ko pride lev   Mihaela   
1973.   Pjegava đevojka      
1973.   Samrtno proleće   Veronika Đaković   
1973.   Sutjeska   Vera   
1974.   Nocturno   Jelena   
1974.   Deps   Depsova đevojka   
1972-1974.   Obraz uz obraz   Milena   
1974.   Njurci      
1974.   Predstava „Hamleta“ u Mrduši Donjoj   Anđa/Ofelija   
1974.   Strah   Karolina   
1975.   Pavle Pavlović      
1975.   Pozorište u kući 3   Marina   
1975.   Život je lep   Mirjana Jana Đorđević   
1976.   Povratak otpisanih   Julijana Lula Mitricević   
1976.   Beogradska deca      
1976.   Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo   Borka   
1977.   Mala noćna muzika      
1977.   Ančika Dumas   Ančika Dumas   
1977.   Topovska završnica      
1977.   Ljubavni život Budimira Trajkovića   Lepa Trajković   
1977.   Gruppenbild mit Dame   Schwester Klementine   
1978.   Trener   Petrova bivša zena   
1978.   Tamo i natrag   Rada Jovanović   
1978.   Čardak ni na nebu ni na zemlji   Katica   
1978.   Kvar      
1978.   Ljubav u jedanaestoj      
1978.   Povratak otpisanih (TV serija)   Julijana Lula Mitričević   
1979.   Večera za Milicu      
1979.   Povratak   Roza   



„Povratak otpisanih“



1980.-te
1980.   The Return   
1980.   Osam kila sreće   
1980.   Snovi, život, smrt Filipa Filipovića   Sestra Draga Filipović
1980.   Rad na određeno vreme   Svetlana
1980.   Poseban tretman   Kaća
1981.   Laf u srcu   Savina žena
1981.   Sijamci   Vera Mitrović
1981.   Šesta brzina   Gvozdenka
1981.   Počnimo život iz početka   Banetova žena
1982.   Moj tata na određeno vreme   Svetlana
1982.   Ukazanje Gospe u selu Grabovica   
1982.   Nedeljni ručak   Sofija Aranđelović
1982.   Priče iz radionice   Gvozdenka
1983.   Čovek sa četiri noge   Nada Jovanović
1983.   Priče iz Nepričave   Učiteljica
1983.   Noć poslije smrti   Jelena Klarić
1983.   Šećerna vodica   Ana
1984.   Divlja patka   Gina
1984.   Pozorište u kući 5   Melanija Delac
1984.   Una   Mišelova žena
1985.   Horvatov izbor   Marijana Margetić
1985.   Nije lako sa muškarcima   Gordana Diklić
1985.   Antikazanova   
1985.   Na istarski način   
1986.   Lijepe žene prolaze kroz grad   Rahela
1986.   Razvod na određeno vreme   Svetlana Milanović
1986.   Putovanje u Vučjak   Marijana Margitić
1986.   Osveta   Nada Pekar
1987.   Soba 405   Sestra Vida
1987.   Dogodilo se na današnji dan   Nastavnica
1988.   Čavka   Učiteljica
1988.   Špijun na štiklama   Livadinka Kukurić
1988.   Tamna strana Sunca (strani film)   Emili Klejton
1989.   Boj na Kosovu   Velislava
1989.   Gospođa ministarka   Živka Popović
1989.   Čudo u Šarganu   
1989.   Najbolji   Žarkova majka




„Gospođa ministarka“



1990.-te
1990.   Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove   
1990.   Metla bez drške 2   Komšinica Dušica
1990.   Čudna noć   
1991.   Sekula se opet ženi   Sojka
1991.   Metla bez drške   Komšinica Dušica
1992.   Policajac sa Petlovog brda (film)   Natalija
1992.   Sekula nevino optužen   Sojka
1993.   Metla bez drške 3   Komšinica Dušica
1993.   Niko nije savršen   Marica/Mari
1993.   Suza i njene sestre   Majka Tamare
1993-1994.   Policajac sa Petlovog brda (TV serija)   Vera
1995.   Dvoboj za troje   
1995.   Treća sreća   Proročica Antilopa
1997.   Svaštara   
1997.   Ljubav, ženidba i udadba   Persida
1997.   Tri letnja dana   Kaja
1998.   Bure baruta   Dama u autobusu
1999.   Nebeska udica   Danka




2000.-te
2001.   Normalni ljudi   Tomina rođaka
2001.   Bumerang   Gospođa Jeftić
2001.   Metla bez drške 5   Komšinica Dušica
2002.   Mala jutarnja priča   
2002.   Zona Zamfirova   Tašana
2003.   Picknick på kurkogården   
2003.   Ledina   Zorica
2003.   M(j)ešoviti brak   Komšinica
2003.   Sjaj u očima   Vlasnica agencije
2005.   Lost and Found   
2006.   Od danas do sutra   
2007.   Agi i Ema   Ema
2007.   Pozorište u kući   Vukosava Petrović



„Ljubav i drugi zločini“



2008.   Ljubav i drugi zločini   Majka
2007-2008.   Lud, zbunjen, normalan   Spomenka
2009.   Sveti Georgije ubiva aždahu   Tetka Slavka
2009.   Selo gori, a baba se češlja (TV serija)   Direktorka banke



2010.-te
2010.   Šesto čulo (TV serija)   Načelnica policije

2014.   Marijina epizoda   Lela

2015.   Komšije (TV serija)   Ivanova majka







Izvor: wikipedija; presstiz.rs; youtube.com; mojtv.hr; depo.ba; nadlanu.com; centarfilm.com; frontslobode.ba; rarefilm.net; kolektiv.me; avantartmagazin.com; fak.hr; sinemanija.com;