Nalazite se trenutno ovde:

*
MS Tim

W3Schools

    D O B R O    D O S L I    ! ! !




-->> DMCA <<---

Humphrey DeForest Bogart / Hemfri Deforest Bogart

Autor (Pročitano 412 puta)

0 Članovi i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

Humphrey DeForest Bogart / Hemfri Deforest Bogart
« poslato: 19 Februar 2016, 15:43:42 »
 

Van mreže Lea

  • Zahvalnice
  • -Zahvalio: 162
  • -Pohvaljen: 172
  • Aktivan član
  • ******
  • 67
    Poruke

Humphrey DeForest Bogart / Hemfri Deforest Bogart
(25. decembar 1899.  -   14. januar 1957.)



https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/84/Humphrey_Bogart_1940.jpg
Humphrey DeForest Bogart / Hemfri Deforest Bogart



Mnoge holivudske zvezde dožive vrhunac početkom svoje karijere, ali polako to sve bledi dok nakon nekoliko decenija konačno ne padnu u zaborav. Ali to nije slučaj sa Hemfrijem Bogartom. Njegova karijera imala je suprotan put, on je tek u srednjim godinama postao popularan i najplaćenija zvezda Holivuda, a čak i danas pedeset godina nakon srmti on važi za jednu od najvećih megazveda u istorjii filma.



http://wannabemagazine.com/wp-content/uploads/2012/12/145.jpg
Humphrey DeForest Bogart / Hemfri Deforest Bogart
Hemfri oko 1901. godine



Detinjstvo i obrazovanje
Hemfri Bogart (engl. Humphrey Bogart) je rođen 25-og decembra 1899-te godine u Njujorku. Njegov otac Belmont bio je poznati hirurg, a njegova majka Maud je bila komercijalni ilustrator. Njegova porodica je živela u otmenom stanu, a imali su i vikendicu u Njujorku. Hemfri je imao dve mlađe sestre Frances i Katarinu Elizabetu. On i njegove sestre odgajani su bez neke velike ljubavi i osecanja jer su im roditelji stalno bili zauzeti, a zajedničko vreme kod kuće provodili su svađajući se. U periodu odrastanja Hemfrija su vršnjaci stalno zadirkirivali što zbog njegovim uvojaka, što zbog slika na kojima je morao da pozira za majku. Pošto je odrastao u bogatoj porodici, on je pohađao privatne škole što je tipično za američke bogataške porodice. Bio veoma nezainteresovan za školu, a interesovanje je pokazivao jedino za pecanje. Kada je upisao prestižni koledž „Philips Academy“ on je počeo da uči i da se priprema za koledž. Njegovi su se nadali da će moći da upiše i završi „Jejl“, ali su ga izbacili 1918-te godine. U javnosti su plasirane dve priče zašto je izbačen: po jednoj priči on je bacio direktora na pod, a druga priča kaže da ga je otac ispisao jer je loše učio i ponašao se bahato.



https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/736x/34/57/89/345789dcd64e5925691a730fdabacbde.jpg
Humphrey DeForest Bogart / Hemfri Deforest Bogart



Njegovi roditelji su bili vidno potrešeni i razočarani jer su sa svog sina imali velike planove, međutim kako nije bilo drugog izbora Bogart se u proleće 1918-te godine prijavio u Mornaricu SAD. Tamo je se odlično snašao, a bio je zadužen na brodu, odnosno bio je mornar koji je bio zadužen da prevozi američke jedinice nazad iz Evrope u SAD. U Mornarici on je zaradio i svoj prepoznatljivi ožiljak, ali je i razvio karakteristino šaptanje.



Karijera u pozorištu i prvi filmski početci
Nakon mornarice Bogart se vraća kući gde zatiče svog oca u jako lošem zdravstvenom stanju. I njihova finansijska situacija je bila vidno lošija nego kada je on otišao u Mornaricu pa je zato rešio da se odmah zaposli kako bi pomogao svojom porodici. Pa tako radio je kao brodar i kao prodavač obveznica. Tokom svog detinjstva on je se družio sa Bilom Bredijem mlađim, a zanimljivo je da je tokom svih ovih godina sa njim ostao u prijateljskim odnosima. Njegov otac je radio u zabavnoj industriji, pa je Hemfri dobio posao u firmi koju je otvorio Vilijam Bredli. Pokušao je da radi poslove scenariste, reditelja i producenta ali nijedan od ovih poslova mu nije išao od ruke. Zbog toga on rešava da se okuša i u glumi, pa 1921-ve godine doživljava pozorišni debi u predstavi “Drifting” kao japanski batler. Nakon ove on je dobio uloge u još par predstava, a zanimljivo je ne samo da mu se gluma dopala, nego mu je išla od ruke. Uporedo sa prvim pozorišnim početcima, on je postao i alkoholičar.






Odgajan u bogatoj porodici bio je uveren da je gluma ispod nivoa džentlmena pa je se tim poslom bavio samo da bi zaradio dodatan novac. Zato nije želeo ni da uzmia časove glume, iako je uživao glumeći. On je u period od 1922-ge do 1935-te se pojavio u dvadesetak Brodvejskih predstava gde je uglavnom tumačio sporedne uloge. Na početku karijere on je dobijao uglavnom pozitivne kritike, a publika je bila oduševljenja sa njegovim performanisama. Godine 1929-te pozorišne predstave su bivale otkazivane, pa se Hemfri zaputio ka Holivudu sa još par pozorišnih glumaca. Njegov filmski debi bio je 1928-e godine u kratkom filmu “Grad koji pleše”. Dve godine kasnije ponovo se pojavljuje u jednom kratkom filmu, gde mu je partnerka bila Džoun Blondel. 1930-te godine on potpisuje ugovor sa kompanijom “Foks”, a narednih pet godina on je pored filmskih uloga dobijao i uloge u pozorištu.



https://scontent.cdninstagram.com/hphotos-xfp1/t51.2885-15/s640x640/sh0.08/e35/11931224_942991055795618_1817472765_n.jpg
Humphrey DeForest Bogart / Hemfri Deforest Bogart



Holivudski uspon Hemfrija Bogarta i osvojeni “Oskar”
Godine 1936-te pojavljuje se filmska verzija predstave “Okamenjena šuma”, gde su svi kritičari zapazili Bogarta i dali mu odlične ocene za njegovu ulogu u filmu. Tada on prelazi u “Varner Bros” studio gde pretežno dobija uloge u kriminalističkim trilerima. Problem je bio što većina dobrih filmova završavala je kod školovanih glumaca, a Hemfri je glumeo u onome što mu je preostajalo. Tih godina on je uglavnom dobijao epizodne i sporedne uloge u filmovima. Njegov glumački proboj došao je 1941-ve godine u filmu Raula Volša pod nazivom “VIsoka Sijera”, gde je tumačio prilično kompleksan lik. Pored sjajnih ocena za to kako je odglumeo gagstera, ovaj film je značajan jer je učvrstio njegovo prijateljstvo i profesionalni odnos sa Džonom Hjustonom. Zahvaljujući tom prijateljstvu on glumi u redtiljeskom prvencu Hjustona – “Malteški soko”, koji postaje pravi hit u bioskopima, a film postaje pravo remek delo. Već tada nije bilo osobe u Holivudu koja nije čula za Hemfrija.



http://2.bp.blogspot.com/-_oN_wKDnFRg/T6ueIKeM3NI/AAAAAAAABtk/bFe53Q7byVg/s1600/The%2BMaltese%2BFalcon_Humphrey%2BBogart.jpg
Humphrey DeForest Bogart / Hemfri Deforest Bogart
“Malteški soko“



1942-ge godine on glumi u svom najuspešnijem filmu, odnosno u “Kazablanci”. To je bila njegova prva romantična uloga, gde je glumio zajedno sa Ingrid Bergman, Pol Henridom i Klod Rejnsom. Da je izvrstan glumac on je dokazao odglumevši sjajno sve ljubavne scene sa Bergmanovom, koju privatno nije podnosio. “Kazablanka” je osvojila “Oskar” za najbolji film, a Hemfri je bio nominovan za najboljeg glavnog glumca. Iako ga nije osvojio, to mu je donelo veliki uspeh, jer mu je plata povećana na 460 hiljada dolara nedeljno čime postaje najplaćeniji svetski glumac, a studio “Film” ga stavlja na četvrto mesto na studijskom posteru. Na snimanju filma “Imati i nemati” on upoznaje Lauru Bakan u koju se odmah zaljubljuje. Njih dvoje i započinju ljubavnu aferu iako je ona bila čak 26 godina mlađa od njega, a on bio u braku sa svojom trećom ženom. Godine 1946-e njih dvoje su se zajedno pojavili u još jednom filmu, a u pitanju je bio “Duboki san”.



„Kazablanka“



Sa uspehom “Kazablanke” je bilo jasno da je on sada veliki i oformljeni glumac, pa je tako i dobijao velike uloge, međutim 1948-e godine odlučuje da sam oformi svoju produkcijsku kuću pod nazivom “Santana Productions”. U svojoj firmi Hemfri je glumeo u pet filmova koji su imali solidan uspeh, ali nisu zaradili puno para. Zato 1955-te godine on prodaje kompaniju za million dolara. 1951-ve godine on je snimio film “Afrička kraljica”. Film je sniman u Africi, a interesantno je da je cela glumačka ekipa obolela od dizenterije, jedino Hemfri i Hjuston bili su pošteđeni ove bolesti jer nisu pili vodu nego viski. Uloga Čarlija donela mu je prvog i jedinog “Oskara” u karijeri, a sam Bogart je smatrao ovaj film najboljim svojim filmom u celoj karijeri. Hemfri je i 1954-te bio nominovan za “Oskara” a u pitanju je film “Pobuna na Keju”. Poslednji filmovi koje je Bogart snimio bili su “Leva ruka Boga”, “Časovi očaja” i “Težak pad”.



„Afrička kraljica“, sa Ketrin Hepbern



Zanimljivosti o Bogartu:

   Malo je poznato da je ovaj sjani američki glumac bio odlčan šahista. On je bio član Šahovske federacije SAD-a.
   Sa Helen Menken venčao se 20-og maja 1926-te godine u Njujorku, a razveo samo godinu dana kasnije. 3-eg aprila 1928-e godine on se ženi sa Meri Filips, sa kojom se razvodi devet godina kasnije. Sledeće godine on se ženi sa Mejor Methot, koja je imala ozbiljnih problema sa alkoholom. Jednom prilikom usled svađe ona je čak i zapalila kuću i ubola Hemfrija nožem. Par je se razveo 1945-e godine.
   Bio je jedan od osnivača “Rat Packa”.
   Bakan Lauru – majku svoje dece Bogart je upoznao dok je još bio u braku, a venčali su se odmah po okončanju njegovog trećeg braka. 1949-te godine dobili su prvog sina Stivena Hemfrija Bogarta, a 1952-ge ćerku Lesli.
   Hemfri je bio liberalni demokrata.
   Od oca je nasledio zlatni prsten kojeg je uvek nosio, pa čak ga nije skidao ni za potrebe snimanja scena u filmovima.
   Jako je zanimljivo to da je on izvodio i radijske adaptacije nekih od njegovih najpoznatijih filmova, kao što je „Kazablanka“.
   Bio je visok 173 cm.



https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/736x/cd/2d/68/cd2d68fafc49fa5360642acf1fe609fb.jpg
Humphrey DeForest Bogart / Hemfri Deforest Bogart
sa sinom Stephenom i „Oskarom“



   Bogart nije bio umišljen, nije voleo da gleda svoje filmove i nije išao na njihove premijere.
   Godine 1955-te dijagnostikovan mu je rak jednjaka.  Naredne godine operisao se, međutim ni operacija ni hemoterapija nisu mogle da zaustave bolest.
   Hemfri je umro u 57-oj godini života, 14-og januara 1957-e godine. Njegovi kremirani ostatci sahranjeni su na groblju u Glendaleu.
   Film ”Do poslednjeg daha” iz 1960-te godine je prvi u nizu filmova u kojima se odaje počast Hemfriju Bogartu.
   Godine 1997-e poštanska služba SAD-a izdaje markicu sa Hemfrijevim likom.






Najbolji citati iz filmova

Hemfri Bogart je ostao upamćen kao glumac čije su uloge uglavnom bili zanimljivi likovi, čiji se citati i dan danas nisu zaboravljeni i često se spominju u svakodnevnom govoru. Američki filmski institut je u svojoj listi 100 najboljih filmskih citata svih vremena uvrstio  čak pet citata koje je Hemfri rekao u svojim filmovima. Ujedno on je glumac sa najviše citata na ovoj listi. Evo koji su to citati koji se nalaze u top 100:



1.   „U tvoje zdravlje mala.“ iz filma „Kazablanka“ na petom mestu,
2.   „Stvar od koje se sastoje snovi“ iz filma „Malteški soko“ na četrnaestom mestu,
3.   „Luis, mislim da je ovo početak jednog divnog prijateljstva“ iz filma „Kazablanka na dvadesetom mestu,
4.   „Uvek ćemo imati Pariz“ iz filma „Kazablanka“ na četrdeset trećem mestu,
5.   „Od svih lokala u gradovima u celom svetu, ona uđe u moj.“ iz filma „Kazablanka“ na šezdeset sedmom mestu;




http://img.picturequotes.com/2/8/7897/well-always-have-paris-quote-1.jpg
Humphrey DeForest Bogart / Hemfri Deforest Bogart
„Uvek ćemo imati Pariz“




Nagrade

1951.   Oskar
najbolji glavni glumac   Afrička kraljica





Filmografija

1928.   The Dancing Town
   čovjek na stepeništu   Edmund Lawrence
1930.   Broadway's Like That
   Ruthin zaručnik   Arthur Hurley
            
   Up the River
   Steve Jordan   John Ford

   A Devil with Women
   Tom Standish   Irving Cummings

1931.   Body and Soul
Tijelo i duša   Jim Watson   Alfred Santell

            
   The Bad Sister
Loša sestra   Valentine Corliss   Hobart Henley

   A Holy Terror
   Steve Nash   Irving Cummings


1932.   Love Affair
   Jim Leonard   Thornton Freeland

   Big City Blues
   Shep Adkins   Mervyn LeRoy

   Three on a Match
   Harve   Mervyn LeRoy

            
1934.   Midnight
Ponoć   Gar Boni   Chester Erskine


1936.   The Petrified Forest
Okamenjena šuma   Duke Mantee   Archie Mayo

   Bullets or Ballots
   "Bugs" Fenner   William Keighley

   Two Against the World
   Sherry Scott   William C. McGann

   China Clipper
   Hap Stuart   Ray Enright

   Isle of Fury
   Valentine "Val" Stevens   Frank McDonald


1937.   Black Legion
Crna legija   Frank Taylor   Archie Mayo
   The Great O'Malley
   John Phillips   William Dieterle

   Marked Woman

Obilježena
   David Graham   Lloyd Bacon

   Kid Galahad
   Turkey Morgan   Michael Curtiz

   San Quentin
   Joe "Red" Kennedy   Lloyd Bacon
   Dead End
Ulica bez izlaza   Hugh "Baby Face" Martin   William Wyler

   Stand-In
   Doug Quintain   Tay Garnett



1938.   Swing Your Lady
   Ed Hatch   Ray Enright

   Crime School
Škola kriminala   Mark Braden   

Lewis Seiler


Men Are Such Fools
   
Harry Galleon   

Busby Berkeley

   Racket Busters
   John "Czar" Martin   Lloyd Bacon
   The Amazing Dr. Clitterhouse
   "Rocks" Valentine   Anatole Litvak

   Angels with Dirty Faces
Anđeli garava lica   James Frazier   Michael Curtiz


1939.   King of the Underworld
   Joe Gurney   Lewis Seiler

   The Oklahoma Kid
Oklahoma Kid   Whip McCord   Lloyd Bacon

   You Can't Get Away with Murder
   Frank Wilson   

Lewis Seiler


   Dark Victory
Mračna pobjeda   Michael O'Leary   Edmund Goulding

   The Roaring Twenties
Burne dvadesete   George Hally   Raoul Walsh

   The Return of Doctor X
Povratak Doktora X   Dr. Maurice Xavier, ili Marshall Quesne   Vincent Sherman

   Invisible Stripes
Nevidljive pruge   Chuck Martin   
Lloyd Bacon


1940.   Virginia City
   John Murrell   Michael Curtiz
   It All Came True
   Grasselli ili Chips Maguire   

Lewis Seiler


   Brother Orchid
   Jack Buck   Lloyd Bacon
   They Drive by Night
Noćni vozači   Paul Fabrini   Raoul Walsh




„Mračna pobjeda“




1941.   High Sierra
Visoka Sierra   Roy Earle   Raoul Walsh
   The Wagons Roll at Night
   Nick Coster   Ray Enright

   The Maltese Falcon
Malteški sokol   Sam Spade
John Huston

   All Through the Night
   Gloves Donahue   Vincent Sherman


1942.   The Big Shot
   Joseph "Duke" Berne   Lewis Seiler
   Across the Pacific
Preko Pacifika   Rick Leland   John Huston
   Casablanca
Casablanca   Rick Blaine   Michael Curtiz

1943.   Action in the North Atlantic
Akcija na Sjevernom Atlantiku   Poručnik Joe Rossi   Zoltan Korda

   Sahara
Sahara   Narednik Joe Gunn   Lloyd Bacon
   Thank Your Lucky Stars
   On sam   David Butler

1944.   Passage to Marseille
Bijeg iz Gijane   Jean Matrac   Michael Curtiz
   To Have and Have Not
Imati i nemati   Harry "Steve" Morgan   Howard Hawks


1945.   Conflict
Sukob   Richard Mason   Curtis Bernhardt


1946.   The Big Sleep
Duboki san   Philip Marlowe   Howard Hawks

1947.   Dead Reckoning
Približan položaj   Satnik "Rip" Murdock   John Cromwell

   The Two Mrs. Carrolls
Dvije gospođe Carrolls   Geoffrey Carroll   Peter Godfrey
   Dark Passage
Mračni prolaz   Vincent Parry   Delmer Daves

1948.   The Treasure of the Sierra Madre
Blago Sierra Madre   Fred C. Dobbs   John Huston

   Key Largo
Otok Largo   Frank McCloud   John Huston
   Always Together      On sam   Frederick De Cordova

1949.   Knock on Any Door
Kucajte na svaka vrata   Andrew Morton   Nicholas Ray

   Tokyo Joe
   Joseph "Joe" Barrett   Stuart Heisler

1950.   Chain Lightning
   Potpukovnik Matthew "Matt" Brennan   Stuart Heisler
   In a Lonely Place
Na usamljenom mjestu   Dixon Steele   Nicholas Ray




https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/736x/46/a5/11/46a51182dca5d387ae67ab75fc1067b8.jpg
Humphrey DeForest Bogart / Hemfri Deforest Bogart
„Na usamljenom mjestu“



1951.   The Enforcer
   Okružni tužitelj Martin Ferguson   Bretaigne Windust

   Sirocco
   Harry Smith   Curtis Bernhardt

   The African Queen
Afrička kraljica   Charlie Allnut   John Huston

1952.   Deadline - U.S.A.
   Ed Hutcheson   Richard Brooks

1953.   The Road to Bali
   On sam   Hal Walker
   Battle Circus
Ratni cirkus   Major Jed Webbe   Richard Brooks
   Beat the Devil
Udri đavola   Billy Dannreuther   John Huston


1954.   The Caine Mutiny
Pobuna na Caineu   Kapetan Queeg   Edward Dmytryk

   
Sabrina

Sabrina   
Linus Larrabee   
Billy Wilder

   The Barefoot Contessa
Bosonoga kontesa   Harry Dawes   Joseph L. Mankiewicz

1955.   We're No Angels
Mi nismo anđeli   Joseph   Michael Curtiz
   The Left Hand of God
Lijeva ruka Boga   James "Jim" Carmody   Edward Dmytryk

   The Desperate Hours
Sati očaja   Glenn Griffin   William Wyler

1956.   The Harder They Fall
Težak pad   Eddie Willis   Mark Robson





„Sabrina“, sa Odri Hepbern




Lorin Bekol i Hemfri Bogart: Ljubav koja nije poznavala godine

Sudbinski susret dogodio se kada je Lorin imala samo 19 godina, a Hemfri Bogart 44 na snimanju filma “Imati i nemati” davne 1944. godine. U svet šou-biznisa je zakoračila sa 16 godina i do tada glumila u dve propale predstave. Iz tih razloga Bogart se stavio u ulogu starijeg zaštitnika i neiskusnu glumicu zvao “Bejbi”.

Ipak, fizička i emotivna privlačnost između dvoje glumaca brzo je prevazišla odnos mentora i studenta, a razliku u godinama bacila u drugi plan.






Prelepa glumica je Bogarta privukla ne samo svojim visokim jagodicama, zelenim očima, tamno plavom kosom i izvajanim telom, već i zrelim stavom i neverovatnom iskrenošću.

“Divno ćemo se zabavljati zajedno”, navodno je jednom prilikom rekao svojoj mlađoj koleginici.

Dok su emocije među kolegama bujale Hemfri se nalazio u veoma nesrećnom braku. Svoju vezu započeli su tajno, a njihovi susreti bili su kratki.






Bogart ipak nije mogao, a da ne pomogne svojoj novoj ljubavi u poslu pa je ubrzo dobila i sledeću veliku ulogu. Kako je s velikom odgovornošću došla i velika trema iskusni glumac ju je opuštao svojom duhovitošću, a ujedno i učio svemu što zna o glumi.

Samo nekoliko meseci nakon snimanja filma “Imati i nemati” par je ponovo dobio priliku da glumi zajedno u filmu “The Big Sleep”. Ovaj film ostao je upamćen u Holivudu po tome što je kompletno završen 1945. godine, a onda još nekoliko puta ispravljan naknadnim scenama u kojima se bolje osetila hemija među njima.



Lorin Bekol i Bogart u filmu "Mračni prolaz"



Zajedno su imali dvoje dece – Stivena Hemfrija i Leslija Haurada Bogarta, a u braku su ostali sve do njegove smrti 14. januara 1957. godine.

“Disala sam, ali u meni nije bilo života. Nisam mogla da mislim na budućnost. Mogla sam samo da mislm na muškarca kojega sam izgubila - čoveka koji mi je dao sve, naučio me o ljudima i životu, s kojim sam našla svoj način života”, napisala je u svojoj biografiji “By myself” kako se osećala nakon njegove smrti.







Izvor: wikipedija; commons.wikimedia.org; sinemanija; wannabemagazine.com; pinterest.com; mulpix.com; quotesgram.com; sr.wikipedia.org; b-92; seecult.org